Дело

— Врло радо, ако само допуштите >ече оавиловскн.Ја сам и иначе готов да одам сву свој^ шту.. — Ја сам сву господу из радње ш тек о свадби, али ћемо се сад .још више упознати. Муж м ш како би он волео да се сви скупљамо једне недеље код Бј ;ових, а друге код нас, То је врло добро, ја бих имала шнпм само једну замерку. — А какв.у? — запита г-ђа Бигјело — Да се тада не претресају никакт >слови о радњи. Да мало свирамо, надам се да то уреди г. п јел, а после да читамо што год тако, као на пример ,.На и — Али то само не нреда мном — р Завпловски уз насилан осмех. Она се загледа њему у очи онакопрост<>, како је у ње обнчај, па занита: — А зашто не? Међу људима, којп шкрени пријатељи. Ми смо о вама внше пута и говорили п шлн пре него тпто смо се и познали, а како ли ћемо тек сц. Завиловски се осети сасвим обезоруш Учини му се да је дошао међу неке изузетне људе, или ба г-ђа Полањецки неки изузетак међ женама. Стаде му се љпвати бојазан дће изгледати и сувише смешан са својојпојезпјом, својим луЛ гим вратом и шиљатим лактовима. Био крај ње некако слд боднији. Осећао је да она никад не гогг тек да што рекј или кому било за љубав, него казујес; вим оно што М тиче из њене доброте и осетљивости. Угт<» му се допало лице и стас, као оно и Швирсшш у Млеим V како је на! био да сваком утиску да и нацрт, то ј< већ у памети в изразе за њу, и осети да они морају бит не само искрен^Ј брани, него и пуни захвалности, као што * бпла и њена Осетиоје да је пред њим жена, и у љем се пробудио У том га она стаде питати сасвим цх.родушно о н I родбини, али на срећу уђоше Бигјел иПолањецки, те I ослободи од потанког одговора, који биму морао бити| горак. Његов отац чувени карташ и лумг о већ је од не” годипа сигаао с ума и био у заводу за /шевно оболел< Требало је да музика прекине онај е как разговор њецки сврши с Бигјелом разговор, те оај рече: — Изгледа да је то добар пројекат али ваља јон размислити о њему.