Дело

ИАША МОНЕТАРИА ('ПТУАЦИ.ТА 40? султата долазимо упоређујући највећу и најмању просечну месе;чиу цпркулацпју у једиој календарској години. Ако бисмо нак упцређење вршилн, не пзмеђу вајвеће п најмање новчане циркулацнје у свакој календарској години, но између најмање циц^дшКпје једне и највеће циркулацпје нретходне годпне, дакле у свакој пзвозпо трговачкој годннп, тај бн се процепат смањио и на 12%, дакле од прнлнке на једну осмину од цифре највеће новчане циркулације. Пошто је у овим цифрама укупне новчапе цпркулације један део увек сталан, јер .је количина снтног новца била непроменљива, то ове варијације долазе једнно од варијацнја новчаннчне циркулације.1 Као што се види варнјацпје у циркулацпји новчанпца нису ни близу бнле сразмерне варијацијама потреба новчаног саобраћа.ја. У сезонн извозне трговпне циркулација новчаница одговарала је потребп еаобраћаја, у доба мртве сезоне пошто је интензптет извозне трговине опадао у јачим размерама, но што се смањивала новчаннчна цнркулација, новчанпчна циркулациЈа прематиала је потребе саобраћаја, н иепзбежнц ресултат тога билоје растење ажпје. Зато је ажнја и била највећа у доба мртве сезоне извоза, кад је несразмера између потреба новчаног саобраћаја и виснне новчанпчне циркулације била најача, н најмања у сезони извоза, када се новчанпчна цпркулација реглирала нрема потребама саобраћаја. У неколиким годинама те ажије не би ннкако ни било у сезопи извоза, да је спекулација са златом, пошто се знало да се ажија мора попети чнм малакше извоз, нпје тражењем злата вештачки одржавала. Колико је све то тачно впдн се из она два нримера, које смо горе навелн о кретању новчаничне циркулацпје с једне, н ажије на злато с друге стране у годинама 1890 п 1893. Из овога што смо досад рекли јасно се видп, како је Народна Банка требала да регулише издавање својих новчаница па да избегне прекомерно пењање ажи.је на злато. Тога радн ваљало је смањивати новчапу циркулацију у истој сразмери у 1 Колпчпна сптпог новца. којп се стварно налазпо у цпркуланпјп варпрала је и сама према томе. да ли је већа плп мања количпна тог новца била затворена у трезорпма банчнним. Но те су варијацнје бпле незнатне п ннсу имале нпкаквог утпцаја на укуину велпчпну цпркулацпје. пошто су суме сребрне монете затворене у трезорпма банчпнпм замењене у цпркулацп.јп сребрнпм новчанпцама.