Дело

408 Д Е Л 0 којој су се смањнвале у поједина доба године потребе новчаног саобраћаја. Да су иовчаннце Народне Банке гласиле на злато, п да их .је било могуће у свако доба замешгги златом на касама банчиним, та бп се редукцпја новчане цпркулацпје према потребама саобраћаја вршила спонтано и без учешћа Банчиног. У колико би Оило сувпше новчанпца у течају оне бн се враћале на касе Банчине за размену у злато. У цнркулацији бп остало само онолико новчаница, колико је саобраћају у стварп потребно. Но новчаинце' су гласнле на сребро, н могле су се на касама банчпним заменити само сребром. Сребро је пак исто тако као п новчанице било у дисажији. Кад су дакле потребе новчаиог сабраћаја почиљале опадати, дисажија се ппје могла нзбећи разменом у звечећи новац, п повчанице су остајале у саобраћају. Исто тако увозници којпма је потребно злато, нису га могли добити у размену за банкнотс, но су злато куповали доплаћујућп ажнју, а новчаннце су п даље остајале у течају. Пошто се дакле шток сребрних новчанпца није могао смаљпвати спонтано према потребама циркулације, ваљало је да Народна Банка нађе начнна, како ће га она сама смаљнвати, а према стаљу саобраћаја. Она то или нпје умела, нлп није хтела и ажија се стално нз годину у годину пењала. Такво стаље ствари морало је пзазватп незадовољство у онпм круговпма, који су највише трпели од велпке впсине ажнје па злато и од љеие променљивостп. II запста почетком деведесетпх годпна налазимо на јаку камиаљу у јавном мљењу противу монетарне полптике Народне Банке. Ту су кампаљу подржавали нарочито велпки увозпици п нндустрпјалци, који су ималп највнше н да иате од поремећеностп валутних односа. Спгурпост љпховпх операцпја бпла је тпме знатно компромптована. Увиђајући да је све већа новчаннчна цпркулацпја главни п једини узрок пељаљу ажије и њеним варијацпјама, они су тражнли да се Банка тачно придржава закона од 23 септембра 1885 годнне, и да према томе престаие издавати п пуштати у течај сребрпе новчанпце на подлогу злата. Управа Народне Банке врло се енергпчио бранила од прекора којп су јој упућнвапн, остајућп п даљс ирн своме тумачењу, да по закону има права пздаватп сребрне повчаннце на подлогу злата. Најпосле је та кампаља прекипута законом од 15 децембра 1893 год. п законодавпнм решељем од нстога дапа, којпма је спор око прнмепе закона од 23 септембра 1885 годипе решен