Дело

Д Е Л О + 14 сребрника. с тим да у нсто доба повуче из течаја бакарнн новац који се у течају налазио. Тај закон нзвршен је крајем 1897 п почетком 1898 годиче. Није потребно да се дуго задржавамо иа доказнвању да је тај закон био врло рђав и протпван захтевима правплне монетарне политпке. Пошто је 1885 године држава пустнла поново у течај пз чисто фискалннх разлога бакарни новац којп је био већ једном замењен шгклеипм новцем, у доба кад се гакав корак п могао разуметп, ваљало је да доцније држава повуче и бакарни новац пз течаја без замене. Тиме бн само у ствари вратила новчаној циркулацији позајмнцу, коју је пз ове учинила 1885 год. Но већ кад држава није хтела вратити тај дуг, н на своју штету повлачитп бакарни новац пз течаја, требало .је илп да га оставп и даље у течају илн да га замени равном количином никленог новца. Ово је друго могла у толико пре што мп немамо један тип ситнога новца, којп би међутпм новчаној цпркулацпјп био врло потребан, тип од 2У2 паре којп се том прнликом могао установити, п што су бакрени комади од 5 пара били заиста потребни саобраћају, те пх .је у сваком случају ваљало заменпти тппом исте величпие. На тај иачин се монетарна ипркулација не бн кварила, кад се већ нпје хтела иоправљатп. Држава се међутим решила па најгорн пут, т. ј. да суму бакарног новца, коју је повлачила из течаја замени четпри пута већом сумом сребрног новца, и тиме и сама дође до неке добнтп. На тај начпп попета је количина сребрног новца на 15,600.000 динара, аукупна количина сребрног п никленог новца на 18.800.000 динара. Како .је с друге стране Народна Банка бнла овлашћена законом од 23 и 31 јула 1898 год. да може нустптп у течај до 40 милпуна новчанпца, то значи да је укупна количпна повца са непотпуном унутрашњом вредиошћу могла евентуално достпћн цпфру од 58.800.000 дпнара. У ствари та цпфра пије била нпкад постпгнута. Један велнки део искованог сребрног повца није бпо у цпркулацпјп него у трезорима Нар. Банке као подлога новчаницама, чиме је за толлко бнло олакшано цпркулацнјн. Сгварна цпркулација монете са неиотпуном унутрашњом вредношћу варпрала је пзмеђу 40 п 50 мплиона динара. Пре.ма законпма од 23 јула н 31 јупа 1898 годпне, ваљало .је да се максимум повчапичне цпркулаццје смањује са сваком отплатом злјма од дссет мнлиона дпнара; Али већ после две године то је смањнвање пресечено новпм зајмом државним од