Дело

НАША МОНЕТАРНА < ИТУАЦИЈА 41б два мнлиона дннара ефективних а1 Ј>ап, којн је био закључен са ислом клђузулом,- да се новчаннце издате у тај зајам не рачунају у онај бро.ј новчаница које гласе на сребро, које Банка по закону о њој може издати. Тако је легалним максимум новчанпчнелцнркулације враћен у јесен 1900 годиие указом од 20 авг^Ј^гаскоро у исто стање у коме је био две године раније. Од тога доба остало је легално стање непромењено до данас. Нагло повећање новчаничне циркулацнје иосле државне позајмнце од Народне Банке морало .је према свему што смо досад изложили јако утицатп на ажију на злато. 11 запста ажија је првога дана поеле учињене нозајмице нагло скочнла, одржавајућп се носле п даље стално на великој виспни, чак п у доба најживље извозне трговпне. Тако .је у години 1898 најнижа просечна месечна ажпја бнла 1.1-2 дннара у августу месецу да се већ у новембру, дакле одмах по свршегку извозне сезоне попне на 3.18 динара. У години 1899 најмања просечна месечна ажија била је 1.12 динара у јулу, а највећа 2.54 у децембу. У годпни 1900. била најнижа нросечна месечна ажи.ја 1.61 дннара у јуну, а највећа 2.89 динара у новембру. Просечна ажија за ту годипу била је 2.20 динара плп 11%. Несумњпво је да је впсока ажцја у сезони пзвоза бпла одржавана сиекулацијом, којаје тражњом злата у месецима пзвоза, спречавала падање ажи.је. Јер може се са сигурношћу тврдити на нн тако огромна циркулација нпје много премашала сваке године све веће потребе новчаног саобраћаја у сезони извоза, нарочито у години 1900, када је нзвозна трговпна нагло одскочила. Али како се према нашнм економским прилпкама иозптпвно знало, да ће се потребе новчаног саобраћаја нагло смањитп по свршегку сезоне извоза, а да ће се новчапична циркулација мећутпм смањитн у далеко мањим размерама, то је епекулација с врловелнком сигурношћу могла рачунатп на високу ажију већ у децембру п .јан.уару месецу, и тога ради куповатп злато у време када је тражња новчаница највећа Та акција спекулације нп.је остала неопажена у публици, и њој се с извесних страна једнно и приписивала висока ажија на злато. С тога су чак протпв спекулације са ажпјом предузимане и извесне законске мере. Та повика на спекулацпју бпла је међутпм неоправдана. Акција спекулације са златом на ажпју не само да нпје била штетна, но је у стварп бпла врло корпсна за етаблнрање што сталнијпх односа монетарних. Јер ажија на