Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦ1ГЈА 417 курс сребрних новчаница н сребрне монете, проузрокованн су у главном велнким .државним зајмом од 60 мнлиона дипара номннгГЛних, којн је закључен у прошлој а дефинптивно остварен у овој години. Одмах по акључењу овог зајма спекулација се почела уздр^кгтбатп од својпх обпчнпх операција са златом, рачунајућп на велике колпчине злата које су се зајмом имале унетп у земљу. Не подржавана спекулацпјом ажија је иод утпцајем нарочнто ннтензивпе извозне трговине у прошлој годинп пала далеко испод нивоа ранијих годпна. Како је нзвоз у прошлој годпнн био необично интензпван, н како је крајем септембра месеца држава почела уносптн знагне колпчине златнога новца у саобраћај. могло се међутпм очекпватп да ће ажпје за неко доба сасвим нестати. То би н било да је спекулацпја са златом нскључиво у рукама људи од посла, којп.ма су колико толпко познате наше мопетарне прилике. Али окуражени лукративношћу посла, у спекулацију са златом ушли су последњих година п многи иаши малп и средњи капиталисти, који те нрплике нн мало нпсу познавали. Рачунајући да се ажија мора подпћи крајем годипе нли бар почетком 1903 године, како је то редовно било ранијих година онп су п даље куповалп злато у знатнпм количннама за све време сезопе пзвоза, т. ј. све док је ажија по њиховом мишљењу нпско стајала. На тај начин ажпја, којајенеко време, крајем септембра и почетком октобра пала на 4% поисла се одмах за тпм поново на 6% п 7° о достижући и до 8° о у новембру. Алн према стварнпм монетарним прилпкама она ее дуго нпје могла одржавати на тој виспни, епецпјално још и с тога што је прошле године извоз био иарочнто интензнван баш крајем године. С тога је ажија п варирала све до краја јануара ове годнне, падајући н дпжући се према том како је кад сиекулацнја била више или мање интензивна. Но пред изгледима да се нов зајам оствари до краја, ажија је морала напослетку окренути на ниже, спшав после нзвршеног уписа зајма нагло на 4%. Од тог доба иа све до краја јуна н почетка јула месеца, ажија је варирала између 3 и 5° о. Да ажија остане тако незнатиа за све то време, наро-# чпто је утицао тај факт, што је држави било непотребно да у то доба купује злато за своја плаћања у иностранству, што .је она међутим редовно морала чинити у ранпјим годпнама. Тпм изузетнцм стањем ствари била је у великој мери пометена спе-