Дело

Д Е Л 0 41К кулација са алатом. Велике количине злата, које су појединци покуповалн у јесеп 1902 године ипсу могле ући у саобраћај без очевидне штете за продавце, но су остале п надаље у њиховпм рукама, спремне да нри првој новољиој прилццн уђу у саобраћај. То је пак могло иастуиитп тек по свршетку сезоие пзвоза. За то време међутпм спекулацпја са куповпном злата била је спречена баш тиме, што су се велике количине злата већ налазиле у рукама оних, који обичпо п спекулишу са златом. Ажгтја се дакле сада управљала само према моментапим потребама новчане циркулацнје. Пошто су потребе новчане ииркулације у сезоип пзвоза редовио доволшо велике да ансорбпрају сву огромну новчанпчну цпркулацију, ажија је морала н даље надати. Тако је она већ крајем јула сишла испод 3°/о, па се убрзо спустила и иснод 1°/о, варирајући од тога доба између 0.5°/О II 2.5°/6. Да ажија буде ове јесени тако ниска, допринело је, осим већ поменутог осуства спекулације са куповином злата, још и то, што ни држава није морала куновати злато у оној мери у којој је то чпнпла раннјих годнна. Пошто је држава из нстпх разлога као н спекулацпја, куповала злато редовно у доба када је ажпја најнижа, то су и те куповпне утицале на ажију у пстом смислу у коме и спекулација. Како тога ннје било ове годпне, ажија је морала пастп далеко нспод нивоа па коме је била прошле године у ово доба, и ако је наша извозиа трговина много слабија ове но прошле године. Из свега што смо досад изложили види се јасно, да потребе новчане циркулације у сезопи извоза. одговарају нотнуно величинп наше новчаничне цпркулацпје п монете сребрне вредпостн, н да према томе ажија произлази једино од претоварепостн циркулације новчаницама и сребрном монетом у доба мртве сезоне пзвозне трговнне. Ажија која се иоследњпх годииа јављала п у сезони пзвоза само је реиеркутнрана, н резултат и државне п прпватпе спекулацпје са златом, која би била немогућа, да нема преоптерећености цпркулације у доба мртве сезоне пзвозие трговнне. Тај нас закључак пзводи на пут, којпм се најспгурније могу регулисати иаши монетарни одпоси. Тога ради потребно .је паћи начина, да се циркулација новчаница креће према стварнпм потребама циркулацпје. Ми смо већ папред рскли, да бп се редукција новчаннчпог штока према смањеним потребама