Дело

424 Д Е Л 0 бледи, неумнвени, неочешљани; кошуљу ће носити по две недеље, а такву децу нико не милује.... Кад друга деца прозборе своју најслађу реч: мати, они ће стојати немо, блесаво, .јер неће знати, шта је то или ће се горко заплакати.... У том јој се тренутку уједини душевнн бол са телесним; преви се и болно зајеча. Тужни болни глас, разлеже се кроз мртву тишпну у соби. Певаш ли то, мајка? — запита је мала Мица, остављајући своје дугме, којим се све 'дотле забављала. — Певам спне, певам; одговори мајка и загрцну... И*02. Ужице. М. М. Усконови^.