Дело

+26 Д Е Л 0 и другови његови стали збивати силне шале. Тада је већ добио •од другова име „Тијана“. Мати га је још пре тога била прозвана „мајкина црница“, отац „женскаћем“, а сусетке „младом“, што је у свнм дечијнм нграма сватова он престављао младу. У школи, као н на дому, био је миран. Ннкад он није добио батина. Кад би га ма зашта опоменулп код куће или у школи, он би бризнуо у плач. Радо је певао, а и цртање мује ишло од руке, али рачун пикако. Хришћанску је науку учпо радо, а тако п историју; српску граматику пак, — којом су онда много н бездушно мучили децу — тешко, скоро као и рачун. Мајци .је помагао у кујпи с особитом вољом, те бп г.а она чешће називала „мампна десна рука“. Још у то доба отпочео је учити од сестара плести и шпти, и то ,је радио с особитом љубављу, али кријућп од оца, који то није трпео. Отац му се у опште љутио на његове женске особнне, но . нншта озбиљније није предузимао да то поправи, нешто што није знао шта да ради, а понајвише е тога што је због послова врло мало бивао код куће. С мушкарцима није Тимотије ннкада чинио нзлете у поље и шуму, ннти је с њнма икада отишао на купање. При купању је и код куће био до крајности стидљив. Кад се бацао каменом, то је било на женски начин; кад би иотрчао, трчао би као девојчице што трче. X гимназији је иродужно свој живот у нстом правцу. Био је врло добар и одличан ученик, само му математика „није ишла у главу“, не што не би имао за њу дара, колпко што је имао према њој пеку одвратност. У вештинама и историји био .је одличан. Кад је изучавано човечје тело на обојеном моделу од гнпса сав је бивао зајапуреп од стида н неке нелагодности. Одело му је увек било чисто и исправно, готово кокетно намештено, коса на особит начин и марљиво зачешљана, лице измивено топлом водом и намазано иомадом. Кад су га задиркивалн друговн — а тога је бивало чешће, па уз то п незграпног штппања — он би се врцао и, ма колико да је пазио на себе, често би врнснуо као женско, због чега би се задиркивање удвојило. Кад би се засмејао, то би пре било женско кикотање но мушко смејање. Ту је, у разним разредима посио разна имена, и то опет од разних ученика различна, нрема томе који су му симпатисали или га мрзели. Једни су га звали „напга црница“, „голупче“, „баронеса“, други „гоепођпца“, „фрајлица“, „финеса“,