Дело

ВАСГШТЛЧЕВЕ 3АБКЈ1ЕШКЕ 427 многи „Тијана“, а неки просто и грубо „куварица", „шмизла“ и ..сека:Перса“. до^а отпочињу да се јављају код њега и друга, особена, танна и необјашњива, осећања. Наиме, отпочиње он према неким Учедицима осећати неодољпву наклоност. То су били ученицу^ј^иајдаровитнји, не ни они с голубијим срцем, већ ученици лпком и снагом лепи и здравн. Према другима, ружнијима и аљкавијима, осећао је он чнсто неку одвратност. У једнога младог' и лепог наставника он се беше формално заљубио и његове .је предмете стао учити са таком вољом и отпочео је трудити се да га у свему одговорима задовољи, да га .је тај наставник стао одликовати усменим похвалама, од чега је он осећао особито блаженство, али друкче, но што је обично задовољство од наставничких похвала, за свесно испуњену дужност. 0 тим својим осећањима није смео никоме ништа саопштавати, не што бп држао да је неприродно. или чак и срамно, јер о томе нпје имао свести, већ једино из неког необјашњивог стида да о томе и другоме говори. У ово је доба већ ванредно лепо радио женске ручне радове. Како је био и добар цртач, често би сусеткама поправљао погрешне радове. а у избору н слагању боја на везовима био се прочуо као особптп вештак. С тога су га девојке радо призивале у своје друштво и припитивале га, а он се, опет, још радије одазивао и по цео дан бп се бавио с њима у слободно време. При свем том није он ни према једној од њпх осећао које друге наклоности, до као према другарици и пријатељици, или као према некој својти, док су оне њега лично волеле, и скоро се отимале за њ. Али се мора признати, да је и с њине стране то отимање за њ више било из неке наклоности особене врсте, неке смеше између љубави и потајне радозналости, него из жеље да му се приближе као к мушкарцу, са нрпкривеном жељом да му која од њих постане доцније женом. „Море, Бога ти. та он није мушко!“ — рекле би оне често .једна другој. Познавагући га у истом оваквом смислу, нн матере девојачке нису зазпрале од дружбе својих ћерпју с њиме. Овако је било е Тимотијем док је био млађи, гимназијалац. Али што је бивао одраслији то му је бивао и положај у друштву све незгоднији. мушком .је друштву био предмет шале и потсмеха, дружењу пак са женскињем отпочели су му стављати препреке, а нарочито отац му. Стали су га на силу