Дело

Д Е Л 0 4'2.4 гурати тамо, где би требало да му је право место, међу младиће н људе, али где га, гако рећп, иису прималп, а одвраћати га отуда, где му не би гребало да је места, од женског друштва, али, онет, куда га је вукло срце и где је још увек био радо прпмљен. Најзад му се отац, да би га како год увео у ред људи, стао озбиљио носитп мишљу да га што пре ожени, чим сврши школу, а може бити ако нађе згодну ирилику, и пре. Али Тимотије не само што није осећао наклоност к женидби, већ .је осећао и пеку необјашњиву одвратност, па чак и потмуо страх н од помисли на женидбу. Тај судар између љеговнх осећања и разума, његових тежња п дулшости, његовнх снова п стварностп, и онај његов све неугодннји ноложај у друштву, наведе га па мисао да се закалуђери. Он се за ту мисао беше закачио са свих десет ноката својпх, и беше нредузео већ и кораке за остварење те своје зампслп; али отац његов дознаде за то, па му подвикну збиљскп, опоро и осечно: „Пре ћу те однети мртвог на гробље, но што ћу те гледати живог с камилавком на глави!“... А с његовим оцем, богме, нпје се било шалити, те и Тимотије мораде напустити ову једииу, по његовом мишљењу, спасоносну мисао н вратпти се на стари живот. Отац настаде сад с удво.јеном снагом да га што ире оженп, „да га начини човекомА Алп му се и отац убрзо нађе разочаран. Тешко је било оженити „Тијану“, много теже но што .је отац му нкада и номпшљао. Као год што он нпје пн према једпој девојци осећао мушке љубави, тако се ин једна од његових познаница н при.јатељнца није осећала нрема њему привучена женском Јвубављу. Нитп је он њих мрзео, ни оне њега; али нп на једној страни не беше љубавн потребне за ступање у брак, ни добре воље за то. Нарочпто ни једна девојка, која га је нознавала, није га хтела за мужа п домаћина. Па ни родитељи ових девојака нису показивали наклоности за давање своје деце за мужа, који није прави муж. Најзад, по свршетку школовања Тпмотијева, и пошто га рекрутна комисија огласи за привремено неспособнога, настаде отац му свим силама, те му нађе девојку, иреко ирнјатеља, из другог места где га не познаваху. II, непгго милом нешто силом, сврши се најзад и та женидба. „Тпјапа“ постаде „женик“, алп не н муж. Млада му је била из честнте породице и домаћински васпптапа. Вила .је поштена и радна. II док су билп у свекровој