Дело

ВАСГШТАЧЕВЕ ЗЛБКЛЕШКЕ 485 од лепоте \шга брата, у мојој шестој или седмој години, све жмарни подилазили, од неког тајанственог, необјашњнвог осећања. Од моје десете до петнаесте годгтне продужио самјаобожава^е својега брата, јасно и свесно, али наравно кријућн то кад^уувећу тајну, особпто од њега. Ово моје одано поштовање било је најјаче између моје десете и дванаесте године, када се он оженно. Осећао сам се до крајности несрећан, гато је он услед тога отишао од нас... Трећи описује свој случај овако: •Ја сам одрастао на селут под приликама што се могу замислити повољнијим, а међу многом браћом и сестрама. Док сам био дете била мп је највећа радост играње луткама. Обдарен живом и раскалашном фантазијом, цртао сам ја и писао, колико сам могао, „моде журнале“, за моје лутке љубимице. На упрепашћење моје најмлађе сестре, с којом сам се играо, измишљавао сам ја вајнеобичније одело — понајвише хаљине са дугачким скутима који се вуку, од нежног, провпдног ткпва. Косу па луткама оплетао сам на најчудноватији начин. Приређивао сам крштења. венчања п погребе с луткама н држао сам говоре, којима сам самог собе доводио до суза. Учио сам врло брзо и лако, само сам бројеве тешко памтио, док сам, опет, показао врло рано таленат за живе језике, прп чем се моје памћење испољавало увек као верно и чврсто. Напротив сам са прилнчном одвратношћу учио грчки и латински. Математика је увек била моја најслабнја страна и у њој сам до невероватности остао неупућен и ако сам испит зрелостп положпо с пуно части. Прва, још бесвесна, неприродна, хомосексуална падражења падају око десете и једанаесте моје године. Имађасмо једног кочнјаша, лепог и снажног човека, дугих, црних бркова. Мени је увек било задовољство да се налазим око њега и да му се дивим у његовим чизмама, панталонама и ливреји, или знми у његовом руском кожуху. Најзад сам добио неодолшву тежњу да га загрлим, али како је то било тешко извршити, ја сам се често увлачио крадом у његову собу. кад сам знао да је на каквом послу, навлачио сам његове грдне чпзметине, огртао се његовим капутом или кожухом, н то ми изазваше осећање највећег блаженства. Притпскао сам његове хаљине уза се чврсто и грчевито. Онај мирис од чизама и од кожних панталона, које сам држао на крилу и чешће иритискао к себи, слика лепог, Дело књ. 29. 29