Дело

КРИТИКА II БИБЛНОГРАфИЈА 451 4 Чудцо је, да је нисац иристао, да ограничи 1'рке само на јужне * # крајеве и да изнесс њихову срамну улогу у иоследње нреме! „Јавно миш.кење је сада против Грка и верује да су се они сложили са ТурциуГа нротнв Хришћанских Бугара. Те су они покушавали покоји пут цдфцњпје у XVIII и XIX веку.0 оиим многим примерима где с,у Грцн денунцирали Србе, нарочито приликом последњих догађаја, писац не води пикаква рачуна. То долази свакако отуда, што он у онште и не допушта да има Срба у Маћедонији. Ослањајући се искључиво на статистичке нодатке К'нчова, тврди он, да „Бугари и Грци чине језгру насеља у земљи. Друге су народности споредне н разне моћностн“. А „готово у свима већим маћедонским градовима находи сс по неколико породица или лнца досељених из Босне. Херцсговине и Србије“. И то су сви Срби у Маћедонији! Па ипак су „Срби извсли закључак“, да словенском народу у Маћедонији могу „наметнути своје обичаје“ и то из тога Факта, што се „находе, наравно, неке сагласности између говора у области Вај>дара н „Бугарске Мораве“ са српским јсзиком (н. пр. Куманово, Кратово, Дебар. Охрид и т. д.“! И да бп свој циљ постигли, Србп су се поелужили најпоузданијим средствима: новцем! Благотворност овога средства показада се већ: Срби су, за кратко време, постигли то.шки успех. да није „искључена могућност, да ће се. утицајем школе и других епољиих прилика, првобитна бугарска самосвест народа променити у корист сриске идеје. Ирешевска каза дајс иам зато већ .један нримср“. Да ли аутор збиља верује. да се помоћу новца може изменити самосвест читавога .једног народа у корист .једне, за њега туђе идеје? Да ли би српска идеја могла учинити, за рслативно врло кратко врсме, онако огромне успехе „у Маћедонији, да у осећању и особинама тога народа нема ничега срискога?“ Уз то је иисац узео врло незгодно прешевску казу за пример у овом случају. Нити су у тој кази Бугари могли имати својих гакола, нити су Срби имали гтотребе да самосвест народа у тој области мењају у корист „сриске идеје“. Као што је, или намерног или из потпуног незнања, нетачно иредстављен положај у Срба у Маћедонији и њихов однос према Бугарима, исто је тако нетачно изнссен однос између Срба и Грка. „При1 Овде се најбоље може впдетн са коликим непознавањем овпх области пише о њима Бг. РаК. За њега п Дебар. па чак п Охрид спадају у обласг Вардара и „Буг. Мораве“! Дело књ. 29. 30