Дело

452 Д Е Л 0 јатељска веза између Грка и Срба нротив Бугара објашњава ее не само политичким него и ре.шгиозним основима“. Сунротно тврђењу нишчеву, односи између Срба и мегаломаних Грка пикад нису могли бити пријатељски, н најмаље су таквих данас. Стално ровеље грчко против Срба, њихово ваздагаље денунцирање Срба, а нарочито за време летошњих догађаја. борба око српских цркава, које су Грци поотимали номоћу турских. увек им наклоњених власти (нпр. последњи догађај у цркви св. Спаса у Скопљу) нтд., најбољп су докази о томе колико „силно пријатељство“ ггостоји између Срба и Грка. Писац држи, да навала арнаутска ка истоку нага циљ, да раздвоји Србе од Бугара, „јер се зид арнаутски сада пружа од Новог Иазара дуж нруге Митровица—Скопље, па све до српске граиице Жбевца“. Према овоме су јужно и југозападно од овога „арнаутскога зида“ све сами Бугари! II кад се тако ординарно изврћу Факта, онда се, наравно, и не може схваттти ни увидети прави циљ арнаутске навале ка истоку. А врло је могућно. да се није ни хтео правилно схватити. а нарочито изнети. Овај је чланак изишао у часопису аустријских гимназија. <)н свакако треба да, на првом месту, аустријским наставницима, па и онима који се овим иптересују, изнесе прсгледно цслокупно данагање стање у Старој Србији и Маћедонији. Колико ће они бити овимчланком тачно обавештенн лако .је увидети! II ако чланак носи назив: „Путни утисци и културне слике из Маћедоиијс и Старе Србијс“, нигде ни.је Стара Србија унесена у обпм посматрања. в. к. п. Народна Метеорологин — сбирка оп> билгарски народни ноговорки, пословици, иравпла и пргћдсказиванпи за вр1>мето, сгбкмилђ (' и асч> В а цо в в, директор в на централната метеорологическа станиции. Софии—Д нржавна Печатница—1903. Цћна 70 стотинки. — 8° стр. X и 79, Развиће животиња и бпља веома је тосно скончањо за нојаве светлости. тонлоте, влаге и у опште атмосферскс нромене. Разноликост Фауне и Флоре но тонлнм, умерепим н студеним пределима, на подпожју плаеина и на врховпма њихопим, но пустарама, по стснама м т. д. управља се но клнматским условима тих крајева. Да пођемо да.ке, склоности, обичаји, павикс, дугаевне и телесне особине поје-