Дело

Б Е Л Е III К Е 459 јима сеЛдотадашњп свештеници нису оог :\нп {соливо брину.ш. Са тамошњпм ртитељем отвори празничпу школу где је скулљао ееоске младиће и ноучабао их вери и другпм ирактнчним ^[ос^бвпма. Основао је по. вопривредну подружину, и насто.јао да у његовој парохпјп нроцвета. благостање; јер „материјално пропао народ је као п поједпнац без пдеала п впших зампсли: то .је одрођена њпва, у коју упада свака нечпста зверка и разорава је сво.јнм нечистим ногама". Проповеди су му биле таке да. их његови парохијани нису дотле чули: у њпма „ннје било ни разметања нп велпке нн дугачке науке и придике, каквим се хоће одмах да представе вернпма многи данашњи млађи свештеници." — Но све ово доносп Воји иоштовања. али ирихода врло слабо. Врло му се често догоди да се из парохпје врати празних бнсага, на шта је стала гунђати жена му, кћер имућнога попа Јосе. За то дозна поп Јоса, долази своме зету Воји. и отвара му очи: „Поправп се. тргнп се, па ради онако. како раде осталн твојп другови. крјп су данас газде п паметнп људи“. II Воја увпђа да нпје баш бпо довол.но паметан. Његови младићски идеали почеше несгајати, он се поче хладитп: али ,је уверен да томе нше он крпв, већ „они. којп воле више своје мптре. ево.је велпке цлате, сво.ју удобност, но свету цркву, народ свој, отаџбину своју.“ II најзад: „Ветар духну са јачом жестином, п он ношаше далеко... далеко уздах овога српскога свештеника. остављена и занемарена од свију и свакога... 11 небо заплака хладнпм. студеним сузама над судбином овога божјег п народног служитеља....“ Као што се из.овога садржаја може видети. писац је узео ваљану тему за причу, алп тема ни.је нашла ваљапа прпповедача. Боже, како бп дпвно дело од овога створио Потапенко, а наш је писац напнсао нешто што више личи па новинарски чланак у коме се сеитименгално, а помало и срдито, тражи материјално обезбеђење евештеника, него на уметничку приповетку. У осталом као да писац и нпје хтео да овом приповетком иокаже како умо давлада књижевничким пером, нсго да покаже како ппје оправдано тражитп од еввштеника више него што он може. а он може веома мало јер му се за то дају никака средства. У исто време писац .је хтео да покаже како ,је посао свештенцчки још п еада веома потребан и благородан за ееоскп свет, који је услед опадања имовнога п моралног прилично ударио назад. По томе ова књижица, или како писац каже. приповетка није безначајна појава. ГраФичка статина. — Коста Главинпћ, бивши ирофесор Велике Школе а сада председнпк београдске општпне. израдио ,је ио Карлу Отту. X. Ф. Б. Милер-Бреслау, Е. Винклеру п др. за ученике Велике Школе и трећу свеску књпге „Графичка стагика саосновама графичког рачуна". У овој .је свесцн „Теорпја притиска земље и сводова са прорачунавањем потпорних зидова, брана, камених мосгова и сводовских конструкцпја. < »ва.је свеска штампана у државној штампарији, пма 297. страна текста у 8°, п у тексту 153 сликс п 1 лист цртежа на крају. Ценајојје 7. дпнара. Са изложбе у Дрезди. —. Буб. М. Протић, референат за основну наставу у мипистарству просветс, оштампао је из „Просветног Гласника“ пзвештај са нзложбе у Дрездн, који ,је био поднео мипистру просвете п црквенпх послова. Протић нарочпто овде говорп о ономе што се тиче школа п народног образовања, а што се могло впдети на поменутој изложби. Кога ин-