Дело

0БРА30ВАЊЕ СРПСКОГА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА 55 4 9 радњц, земље и народа. После, он треба да походи неки пут срЂдње и друге школе и да присуствује предавању и испи•тиваЈбу. Најпосле, потребно је да му се да прилика, да се може слободције дружити с ученнцнма једнаких година из доПрпхгЛшродица. Тако ће имати могућности, да упозна нарочито оне школе, у којима се предаје оно исто што и он учи, да пореди свој рад с радом других ученика, да мери своју снагу са снагом својих вршњака, и да разуме школске, другарске и пријатељске односе. За владаоца је корисно, да има и философски поглед на прпроду или човечанство, а нарочнто на државни и друштвени живот. Стога уз стручно образовање престолонаследниково треба да иде и философско образовање, којим се допуњава и завршује опште образовање. На послетку, кад се заврши и стручно образовање, српски престолонаследник треба да путује по Србији и нностранству, радп бољега познавања свога народа и другпх народа, њихова државнога уређења и њихових језика. А носле тога он се може постунно уводити у државне послове, да би се на тај начин п нрактично спремио за свој узвишени позив. У овом је смислу нарочита комисија, коју је одредио министарски савет, израдила наставнн план за образовање Њ. Кр. В. Престолонаследнпка Ђорђа. У комисији су била три државна саветника (Ђ. Павловић, А. Николић, Г. Миловановић) три впша официра (Р. Путник, Л. Соларовић, М. Андрејевић), и трп професора Велике Школе (В. Бакић, Љ. Стојановић, С. Јовановић). У Београду, 29. IX. 1908. Д-р Војислав Бакић.