Дело

60 Д Е Л 0 — .Ја се мало забављам људском глупошћу. — А ти, кад држиш да си паметан, како си могао да удеснш да ти живот буде неплодан? Ту се Нолањецки обрте на библиотеку и слике, па додаде: — Поред свега овога и усред свега овога ти опет некорисно проводиш живот. — Доста некорисно. — II ти долазиш међу оне, којн се издају за нешто а овамо то нису! Каква болест у таквом друштву! Само штатираш н иишта више! — Нонекад. Али и то после пређе у природу. Полако под утицајем бордовског випа. Букацки је бивао све живљи н разговорнији, и ако му се веселост још није враћала. — Видиш — рече Полоњецком — уједној се ствари не нравнм што нисам. Све што сам могао до сада сам себи рећи, или што мн може рећи ко други, помислио сам и рекао сам себи одавно. Живот проводим што може бити глупље и празнцје. Око мене је таква празнпна, које се бојим и коју испуњавам ма каквим ситницама, какве видиш у овој соби, да бих се само мање плашио. Друго је то нешто не бојати се смрти, јер носле смрти нитн се што осећа нити види. Тада ћу ја ностатп такође делићем ништавила, али осетити то, уверити се о том, кусурати се с тим, од тога зацело нема нпчега гаднијега. Уз то стање мога здрав.ља одиста је критично, и убија ми сваку енерги.ју. У мени нема горива, већ га морам додавати. Ту има мање позирања и прављења онога што није, него што ти мнслиш. Јер ја, вндиш, кад додам себи тога горива схватам жнвот с хумористпчне стране, те чиним као онај болесннк, којп лежи на оној странн на којој му је угоднцје лежати. Тако мн је најугодније, а да је то извештачено, слажем се с тнм; све би ми друго најзад досадило. Ето то је у самој ствари. — Да је да се одаш каквому послу. Окапи се тога, човече. Ја на првом месту много ствари знам, а нншта не умем; друго, слаб сам; треће, саветуј паралнтика да дуже ходи, кад он ногама не може да макне. С тим смо готови! Пиј тога вина па да говорпмо о теби. Оно је ваљана девојка, она Плавнцкова, и добро си урадпо што њу узимаш. Она .је добра и воли те... Букацки, кога је загрејало вино, окуни још живље говорити: