Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 59 * вечегра потпуно нестаде хумора, којп га је оживљавао, она му *ча*а тлавица дође некако још мања, нос оштрији и изгледао му као увехнуо лист. Увече, кад он и Полањецки изиђоше, заттИта га овај: Шта, издало те расположење? — Та ја сам као махина — одговори Букацки — док пма у мени горива дотле радим, али чим се пред вече потроши оно чиме се јутром заложила, стаје. Полањецки га погледа озбиљно: — А чим ти себе ложиш? — Има разних врста угља. Ходи до мене, даћу ти шољпцу добре каве, то ће нас оживети. — Слушај, ово је делпкатна ствар: рече ми неко да се ти одавна морфннишеш. — Сасвим од скора — одговори Букацки — кад би тн знао какве хорнзонте то отвара. — II затвара. Бој се ти мало Бога! — II затвара. Рецп ти мени отворено: да ли ти је кад долазило на ум да се може имати просто носталгија од смрти? — Не — рече Полањецки — ја ту ствар сасвим друкче схватам. Поћуташе за мало. — Али ја ти нећу дати ни морфина нп опијума, него добру кахву и стакло правога бордо-вина — рече Букацки. То ће бити невнна оргија. У том стигоше до Букацкова стана. Стан је иоказивао у истнни богата човека, који је губио нешто због неимања становнпка, алн пун којекаквих ситница, којн имају свезе са вештнном, сликама и гравирама. Лампе се палиле у неколико соба, јер Букацки ннје могао да подносн тамнине нн кад спава. л Бордоско вино је било већ готово, а под справом за кување кахве већ плану бледи пламен од шпиритуса. Букацки се нзвали на софу п изненадно рече: — Ложе бити да ти п не замишљаш: како се ја не бојим смрти и ако сам овако нежног састава. — Замишљао сам до сад само то — одговори Полањецки — да ти избацујеш оштроумне речи, обмањујеш сама себе и друге, а у самој стварн тога.у теби нема, н све је то нзвештачено .