Дело

Д Е Л 0 в-2 Немој тако говорнти, јер не знаш како је све било. Ннам. Говорио ми Насковски... У осталом све је једно. Ствар .је у том: да ти то умеднеш ценити. А шта ти хоћеш? Ја мислим да ме воле помало па се најзад н женим. На то му Букацкн метну руку на рамена, Не, ГГолањецки. У погледу на себе самога ја сам глупак, алп ннсам лош опсерватор онога што се око мене догађа. Ннје ту крај; ту је гек почетак... Већина људи говорн тако, као ти: „женим се, па квнти и већнна се вара, — Не разумем ту философију. А ево у чему је ствар: није доста узети девојку, него јој се ваља одатп свом душом и свим срцем, и то тако да она т<> осетп. Знаш сад? — Не баш тако много. — Тп се правиш наиван: треба да она осетн не само да некому нрипада, него да и неко њој прииада. Душа мора да нде за душу; пначе је наопако. Бракови бивају добри илп рђави. Машку ће бити рђав из сто разлога, а између осталих и из онога о којем хоћу да говорпм. — Друкчији је он човек, али за тебе је баш штета што се ннси оженио, кад тако ваљано разумеш шта и како ваља да буде. Кад би се могло по разуму и разумети и радитп, онда не бн било тако разноликих, преразноликих иадања од којнх све од реда кости боле. Букацкн се стаде смејати својнм танким гласом. Веселост му се на мах поврати, а с њом и комичан иоглед на целу ствар. Ти ћеш да будеш смешан, а шта ли ћу .ја!... Да се преврћем е бока на бок, какав час! Видећеш кроз две седмице, кад пођеш на прнмер к цркви. Ту ти је љубав, па срце куца та искочп, па нежне мисли, нова епоха... у животу; тамо врт с букетнма, фрак, сагнута леђа, завезивање кравата, навлачење лакованих ципела, све скупа .један хаос, мешавина. Сами анђелп небееки нека су .на помоћи! Баш ми те жао, мој драги, п молпм те да пе узи.маш за озбњљно то што сам ти говорио. 'Јпни ми се да .је млад месец, а ја тп имам манију да говорим <> њему као ма какав сентнментални ћифта. Све.је глупост! Сад .је младпна пншта впше! Био сам осетљив, као овца -ојој су