Дело

ПОРОДИЦЛ П0ЛАЊЕЦКИХ 63 узели првенче јагње, и нека ме кашаљ задави, ако нисам почео говорпти којешта Пђлањефш га нападе: — Видео сам доста глупости, али знаш шта ми се чини најглуцље код тебе и код тих што су као ти? Ви који се из свега изввачите, не прнзна;јете нншта над собом, бојите се као ватреЛкнве свега што је право, само за то што је то можда неко некад већ проповедао. Како је то ружно, немати ни речи, којима бих исказао! А што се тнче тебе, драги мој, бно си исправнији мало пре, него сад. Сад си опет иудлица што игра на задњим ногама. Алн ево ти кажем да нн десет таквих јунака, као што си ти, неће ме моћи увернти да са женидбом нпеам добпо главнн згодитак. Он се врло срдит опрости са Букацким, а успут се умирио и на прекид је понављао: — Ето где је истина! У томе што говорп онај Машко, па и овај Букацки само кад искрено хоће да говоре, и ја сам иросто добио главни згодитак и неће ми се да га изгубим. Кад се вратио кући погледа у Литкину фотографију па рече гласно: „Мило маче моје!...“ II докле год ннје заспао мислио је о Марини слатко и епокојно, као човек, који осећа да је једном за свагда решио велпки задатак животни, и то добро решио. II поред речи Букацкога убеђен .је био да ће све бити решено и раздрешено чим се оженн. * X. „Катастрофа“, као што је говорио Букацки, већ је дошла. Полањецки се уверно такође о том: ако има у жнвоту таквих дана у које човек не може да похвата своје мисли, ондајезацело међу њнма дан венчавања. Неког тренутка му се по неколико врзло по његову мозгу, али тако су биле неодређене, да су пре личиле на неке неразговетне утиске, него на мисли. Осетио је већ да му у животу почиње нова епоха, да узима на се велике обавезе нспуњење којих ваља да буде што може бити смишљеније и озбиљније, алп у нсто време, ама сасвим у исто време чудио се што то нема кола, и то своје чуђење изражавао је речима. „Нек ми се само стока одоцни па ћу му наместити ребра„