Дело

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 7 3 —( II ја — одговори Букацки. — II Ц1? Бначи да је тамо код њега нешто загустнло. Мора да ст*га притегли без шале. Онда знаш о чему је реч. —►Наговара ме, чисто ме преклиње да купим — знаш већ н1та. -д:Бу?тацки навалице ннје хтео именовати Кремјењ, јер је знао добро: колико је он био поводом за размимоилажење Полањецкога и Марине, а из обзира према Марини. Полањецки разумеде добро па прихвати: — Ах, Боже мој! Некада смо избегавалп то име као оболело место на телу, али сад то не чини ништа. Тешко је цео се век све устезати. Букацки брзо баци очи на њега; Марина се зарумене па рече: — Сташа има право. У осталом погађам да је реч о Кремјењу. — Да о Кремјењу. — Па шта? — упита Полањецки. — Не бих га купио ако ни због чега другога, а оно бар због тога: да се госпођи не учини е се људи с њим титрају као с пиљком. Марнна поцрвене још јаче па рече: — Откад ја већ никако и не мислим о Кремјењу. Она погледа у мужа, а овај махну главом у знак одобравања и похвале. — То је доказ — рече јој — да си паметно дете. — Само би ми било тешко — рече Марина — да господин Машко не одржи Кремјењ, јер ће он онда прећи у зеленашке руке... — Аха — повнка Букацки — па то ви баш никако и не мислите о Кремјењу. Марина опет погледа у мужа, алн сад већ узнемиренпје, а он се поче смејати па рече: — Укебаше Марнну. После се обратн Букацкому. — Види се да Машко види у теби једну даску спасења. — Али ја нисам даска, погледај у мене, ја сам права сламка. Ко се буде хватао за такву сламку поуздано ће утонути. У осталом и сам ми је Машко често говорио: „Нерви су ти отупели“. Може бити да и јесу! За то ми баш треба силннјих утисака. Кад бпх Машка номогао он бп се искобељао,