Дело

72 Д Е Л 0 Охо, то је рђав знак!... Ви имате са улице балкон... Оар му нп једаниут није пало на ум да стане под балкон с мандолином? — Није. — 0, то .је врло рђаво. Па ту нема где да се стане, ту је вода. Могао је прићи гондолом. Видите, госпођо, код нас је то друго негато; али ту, у Италији, такав му је то ваздух, ко истински воли или пише сонете илн стаје с мандолином под балканом. То је сугата истина, која долази од географскога положа.ја, морских прудова, хемиског састава воде и ваздуха, и ако неко не шгше сонете и не долази под балкон с мандолином то је сигуран знак да не волн. Могу вам донети веома чувена дела, која говоре о том нредмету. — Изгледа да ћу му морати откинути главу пре ручка рече Полањецки. Али до извршења смртне казне нпје дошло зато што је било већ време јелу. Седели су за засебним столом, али у нстој сали, у којој је бпо заједнички сто, што је за Марнну, коју је све пнтересовало, била такође једна раскош, јер је видела истннске Енглезе. Учинило је то на њу такав утнсак, као да је отишла I>ог те ппта куда, камо, од кад је Кремјења, нико нз њега није допро. Букацком па н Иолањецком то је био повод непрестаним шалама али и истинској забави. Први је говорио да га то опомиње на његову младост, а други назва жену правим красуљком п говораше; да такав још свет ннје брао да показује. II сам је Букацки приметпо да је нрави красуљак, да је и.мала велики осећај за вештину н да је била веома искрена. Много јој је ствари било познато из књига или гравира, а ако нешто нп.је могла познати, признавала је то отворено, али у њеним изразима нцје било ничега вештачкога, нпти конвенционалнога. Кад би јој се нешто допало, њу је то нреко мере заноснло, тако да су .јој очи бивале влажне. Букацки се шали с њом понекад без милосрђа, убеђивао је да сви зналци вештине имају по какву бубицу у глави и да је она за њега тако ■ сетл.ива п непомућена највећп ауторптет у стварима вештпне з да бп бпла још већп ауторитет, кад бп јој било десет годнна. 0 ручку пак није се говорило о вештини, јер ' се Полањецки сети новости из Варшаве па рече: — Добио сам ппсмо од Машка.