Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 75 снег не уништи кромпир, како ћу и шта с грахом, хоћу лп пспунити своје^ обавезе ка< лиферант, да ли ће ми два јарма бити досуа да изорем и да ми овце не подави метиљ? Да ја под старост од бриге, кад пође посао наопако, спаднем на ове трн речи>„Господе Благодетељу“ или „Шта хтедох рећи? Уоуопз! раз II јз^еј,‘у Ја слободан човек да настанем <Дећае аЈзБлсЈиз? Да ја ностанем газда-Јан, брат Лата, господар Матејом и т. д.? — И с њим разговор водити, и то кад је тако мало у праву! — рече Полањецки. Марина је била ударила у неке замишљаје кад је Букацки почео разлагати о пољским радовима, сад она отера те мисли и рече: — Кад ми је тата бивао нездрав (а у Кремјењу није никад био тако здрав као у последње време) замењивала сам га иомало у газдинству, а после ми то прешло у навику. II ако није било без брига, ипак ми је то бпло тако пријатно, да вам не умем казати. Али нисам знала зашто је то тако, и разумела сам тек пошто ми је то протумачио господин Јамиш. Он мије говорио да је то онај рад који свет одржава а све друго је или нешто даље, или потпуно извештачено Доцније сам разумела и онакве стварн, о којима он није ни спомињао. Често пута кад изађем с пролећа у поље па видим како све напредује п расте чисто и сама станем расти. II сад знам и зашто: у свнм другим људским односима може бити лагарије, а само земља не лаже, она је истина. Земљу не можеш иреварити, али и она не вара: она даје или не даје, али не вара Зато људи земљу воле као истину, а кад њу воле и она учи људе љубави... II роса пада не само на жита, на лугове п ливаде, него и на душу, п човек долази некако бољим, јер кад има посла с истином п кад воли, онда је ближе Богу Зато сам ја толико волела Кремјењ. Ту се госпођа Полањецка поплаши мало од тога својега говора и помисли: шта ће на то помислити „Ста'ша“, а у псто време узбудиле су је успомене: све јој се то показа у очима које као да засијаше и на њену младу лицу, румену као ружа. Букацки је гледао у њу као у какво непомично тек што откривено дело великога вештака млетачке школе, спустпо до пола своју снтну главичицу у фантастичну кравату и шапуташе: — БеИсЈеибе!.... Затим извуче браду пз кравате па рече: