Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 81 КЦтобријан (1768—48) се тек доцнијеодао историји; његово је дело.Е1ис1е8 1ис1опс[пе8 (1831), у коме је хтео да при♦ ближ;Г*филосовску школу наратпвној. У предговору своме делу вели: „Почео сам моју књнжевну каријеру делом, у коме сам открио^ришћанство са гледишта поетског п моралног; свршаваж .^'делом у коме посматрам исту религнју са гледишта философског и историског“. Дело има шест студија о римској царевини и варварима, а следује му Апа1у8е гаЈзопиее с!е Г Мбћнге с1е Егапсе. Међу тим је све више н више романтизам пзгуоио владу над укусом пуолпке, и публика је сад више желела дела критички нанисана. Зато је граф Алексис Токвиљ (1805—59) имао својнм делом Еа с1етосгаНе еи Атеп^ие (1836—39) исти успох као п Тјерп својим делима. Токвиљово дело нема ннједне приче нпти оппса, већ сама резоновања и закључке, прн томе је наиисано по најбољој п најздравцјој историској методи. Токвиљ почиње са географском студијом о спољашњој конфнгурацији северне Америке, па тек онда прелази на „полазну тачку“ свога дела, у којој нзносп узроке, којн су допринели, да се у Сједињеннм Државама свори демократија. Основни је део књиге посвећен организацији ове северо-америчке демократије, а Токвиљ прво нспптује друштвено стање, пре него што пређе на политичко. У глави о друштвеном стању нарочито наглашује однос који постоји између имовног или наследног права и политичких и друштвених прилика. Ннко другп, нп у Француској ни ван Француске, није иредставио дух једнога народа непристрасније. логичније н нотпуније од Токвиља. Његово је дело узор по конструкццји, резоновању н прецнзности. Свакојетврђење поткрепљено документима или неколнким сведоџбама, које се слажу и које су тачно проверене. Токвнљ има једну црту сличну са Шатобријаном: Хришћански дух н жељу, да сједини религију са слободом, цркву са демократијом. Али је Токвиљев 1Гапстеп геојте е! 1а Кеуоћитп (1856) једно од најбољих н најоригпналннјих дела у 19 веку. У овом делу Токвпљ испитује узроке и карактер Револуције, п везу која постојп пзмеђу институција старога режима п Револуције. У предговору велн: „Прави је предмет делу, кога нредајем публицп, да учини разумљивим, зашто је ова велика Револуција, која се готово у исто доба спремала на целом европском континенту, код нас планула раније него лп на другом месту, за што је изишла као Дело књ. 29. 6