Дело

82 Д Е Л 0 из себе саме из друштва, које је разрушила, п како је, напослетку, могла стара монархија пастн на тако нотпуи и изненадан начин“. На другом месту у истоме предговору каже: „У сразмерп, у којој сам напредовао у овој студији, зачудио сам се, све вшпе видећи у сваком моменту у Француској овога времена (пре 1789) много црта необично сличних нашем добу. Ја сам тамо нашао гомилу осећања, за које сам држао, да су се створили ,у Револуцији, гомилу идеја, за које сам држао да су се тек у Револуцији родиле, хнљаду навика, за које нам изгледа, да нам ихје она дала: свуда сам тамо нашао корене садањег друштва, дубоко засађене у ово старо земљиште“. Токвиљ прво нзлаже стање духова, друштва и институција под владом Луја XV и XVI, на основу извора, нарочнто на основу званичних докумената из архива интенданата, који су били тада свемоћне старешине провинциске. Токвил се не држи ни ,једне од идеја, које су у то доба владале о Револуцији, и ни један ппсац у 19 веку није био тако изолован од традиција као он. Све .је идеје добио студирајући изворе, и њима пх потврђујућп: административна централизација и надмоћност Парпза дело су старог режима; француско краљевство иотпомагало је развитак једнакости међу људима; влада Луја XVI била је епоха великог матерпјалног напредовања, философија је постала у оно доба политичка сила, а донекле и релпгнозна. Токвиљ завршује своје дело овако: „Они којп су пажљиво изучавали Француску у XVIII веку, могу видети, читајући ову књигу, како се рађају и развнјају код њих две главне страс/гп, које нису биле ни мало сувремене п које нису водиле увек истоме циљу. Једна од њих дубља п долазећи из даље, јесте ужасна и неугашљива мржња ирема неједнакости. Ова се родила и била потхрањивана гледањем па саму ту неједенакост, п она је одавна гонила Французе неодолшвом и неирекидном снагом, да буду вољнп разорити до темеља, све што је остало од институција Средњега Нека, п поравњујући земљиште, основати друштво, у коме би људн били тако слични, п услови тако једнаки, како то човечпост по себп захтева. Друга, новијег порекла и мање укорењена, Дове.та пх је да захтевају да не живе само у једнакости, већ п слободнн. Крајем старога режима ове две страсти такође су исчтљене, п изгледају подједнако активне, како једна, тако н Друга. Прп у.тазу у Геволуцпју оне се сударају; оне се мешају п једњка мо.мента сједињују, једна другу ири контакту упаљују