Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 88 н у исто доба распаљују срце Француске. Тада Французи бејаху доста Шрди због своје стварн и самих себе, да би могли вероватпДда ће“ бнти једнаки у слободи. По сред демократских пнстнтуција свуда су подизали слободне институције“. Јиш су две интересантне појаве чији почеци пада.ју пре другдг^царства. То су Луји Блан и Ламартин. Луји Блан (1811—82) је роб своје социјалистичке философнје. Његово је дело ШзПнге с!е 1а КеУо1иНоп (1847—62) прави полптички панегнрик. Три принципа. каже, деле историју: ауторитет, индивидуализам, браство. Револуција је само једна глава из борбе ова три принципа, борбе која почиње 1414 у Констанцу са Јаном Хусом. Ауторитет је победио 1789 на штету слободе, а после тога дошао је индивидуализам. Да би се допунила ова прва револуција потребна .је још једна, која ће довести победу браства. По њему је година 1848 логична последица Велике Револуције. Пзузимајући ову философску страну овог дела, Бланова историја има добрих страна: напнсана је непрпстрасно и на основу потпуно научне методе. — Ламартин (1790—1869) је написао ШзКшге с!ез (ИгопсИнз (1847), изврсно дело по литерарној формн, али баз икакве крптнке. Поред овнх демократских историчара, била је у ово доба чптава група историчара са ултрамонтанским тенденцијама, као што су Габур, Озанам, Фалу, Рорбаше и т. д. Под владом Наполеона III историске су студпје наставиле свој развитак, н почеле су још брже напредовати, благодарећн утицају школа и часоппса. Пстпна, Наполеон је у почетку у неколнко махова показивао своју ћудљивост (1864 Ренан искључен пз франц. колежа), али је под владом царевине Француске послао неколике велике научне мисије (у Месопотамију, Палестину, Малу Азију, Македонију, Русију, Данску, Норвешку, Бнглеску и Белгију). Нарочито је имало благотворан утицај министровање Диријево, које .је трајало 1863—9. Дирије је бно и сам нсторичар.1 Од свију његових заслуга, најважнија је његова творевина Есо1е Јез НагИез Е(ш1ез (1868), чији је задатак бцо да буде у Француској оно што су семинарп на немачкнм универзитетима, Поред Нормалне Школе и Есо1е с!ез СћаПез ова 1 Написао је неколико нсторпских уџбенпка (после 1851), за тпм Грчку и Рпмску Исторпју. која се одлпкује тачношћу п јасношћу. Његова су дела пмала утпцаја на тадашњу школску омладпну. 6*