Дело

РЛЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 89 личне верности германског порекла, и да је германском победом пренесено у 'Галију. Фистел де Куланж објашњава, да германска 1гнвазија није била победа, и да је осећање личне верности постој^дб и код Римљана (патронат и клијентела, у старом Риму религиозна, у републици и царевини политичка установа) КадЂу"Римљани покорили Галију успоставнли су у њој јавнн ауторитет т. ј. покорност човека држави. Али, почевши од ГГ века па до X почео се развијатн ред институцнја, не слабећи у исто доба државни ауторитет; ове инстнтуције ннсу биле нове, већ су постојале дотле у независној Галији, а н Рнмљани су нх делом примили, а за њих су знали и Германи насељени у царевпни, то су: патронат т. ј. субординација човека према човеку и бенефнцијум т. ј. зависност према земљи. Кад је еволуција била завршена, видело се, да друштво, у место да се управља по политичким законима, управља се по законима, који владају сопственошћу, и навикама, које регулншу личне односе човека нрема човеку. То се назива феудалнн режим. Он нпје директна последица саме инвазије, која није ништа мењала у римским законима, он је рођен са свим прнродно услед инвазије, услед слабости краљевске власти и унутрашњих нереда, из клнце, коју је установа клијентеле оставила у рнмској царевпни н клнце, коју је унео варварскп патронат. Онога дана, када је ишчезла династија Каролинга, феудални патронат бпо је једина институција, која је имала властн над људима. Фистел није волео да га држе за романисту, т. ј. за нартизана искључиво романских утицаја при стварању феудализма, ма да се упорно борио са својим претходницима у науци — германистнма. По њему, феудализам није дошао ни из Рима ни из Германије: он је произишао из осећаја и вечних прпнципа, који се сусрећу код свију народа и у свима временима; он не прппада ни .једној јединој епоси,- нити само једноме народу, он припада људској природи. Фистелово је дело права историска „анатомија“; нико није умео боље од њега рашчланити какакву пнституцију, до њеннх најмањих детаља, и пратити, као микроскопом, те детаље у њиховим једва видљивим трансформацијама. Француско-немачки рат од 1870—71 пмао је утицаја на исторпску књижевност у Француској, па и на сам живот и дела француских исторнчара. Тен и Фистел де Куланж били су се у неколико упустили у политичку борбу, а историчари у опште нерадо су гледали, како побеђује чиста демократија, ма да су