Дело

90 Д Е Л 0 пре тога (1830 п 48) псторичарп баш етајали на челу лпбералне п демократске иартије. Фпстел је тражио за аристократију битио место у Француској републици, указујући на улогу аристократпје у историји свију земаља, јер без ње је немогућа трајна слобода. Тен је у својпм списпма неумољпво нападао јакобпнске ндоле. Успеси немачки и рат учинише те млађа генерацпја стаде впше обраћати пажњу на немачку историју (Лавис), а сем тога се одушевпше за изучавањем сјајнога доба Француске: доба Луја XIV п Наполеона. Влада пак републиканска нпје унпштила тековпне њених претходника, него школе буду попуњене, и нове основане (у Риму 1874, у Кајиру 1880). Француска се научна организација стане све више приближивати Немачкој, ма да јој инак педостаје онај дух дисцпплине, који влада у Немачкој, већ иреоблађује инднвидуалистички дух. Али се у Немачкој у неким областима рад ове дисциплине претвара у неку врсту филолошке схоластике, а велика имена у науцн ншчезавају, док сувремена француска исторпјографпја светли велпким пмепима (Лавис, Рамбо, Ханото, Вандал, Хусе нтд.). Админпстративна пак организација историје достигла је у ово.м времену своје савршенство, да се ни једпа земља не може мерити са Француском. У Наризу постоје осам школа или група катедараза историску наставу,1 попровинцпјама надвадесет универзитетских центара, око дванаест историских друштава у Паризу. а у сваком департману барем но једно. Научна друштва сачпњавају званпчан савез н имају периодично своје конгресе у Паризу, а сем многих других стручних часописа, којп публпкују историске радове, ностоје за целокупну исторпску област два велика часописа 1а Ке\ ие ћЈвФпгрге п Ке\ ие с!ез (ЈпезНопз 1пз1ог1(|иез. Ерудпција 19 века предузела је са сигурнијим п научнијнм методама испитивање н класпфикацпју факата, које је чињено са нешто више журбе у 17 и 18 веку. За њом су дошли духови који генералншу илн сједињују науку са уметношћу, н они се служе само нспптанпм и аутентичиим материјалом, остављајућп радо недовршене партије, које наука није у стању да реконструпше, а којпма би са.ма машта дала неодређен нлп иетачан облик. ’ Још у лето 1881 г. оило'је у Парилу на педесет курсева пз историје и момоћних нгторпскпх наука, док је Берлин имао 26. Лајпцнг 21. Воп 14, I ••тннген 14 и т. д. НаиI Кг0«1 гјсц, ГЕпкеЈ^потеи! кирегјеиг <1 е Г ћ1»(о1ге а РагЈ8. Рапв 1883. стр. 5.