Дело

* » СТОЈАН МУТИКАША Р О М А Н НАИПСАО СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ (НАСТАВАК) VIII Други дан, по повратку са села, опет се састао Стојан са Бошком, Кривошијом и са Јегуљом. То већ није било на месарници, него у тијесноме дућану сиплшвога и сушичавога бакала Марка, Бисмарка, како су га неки прозвали, прослављенога у свему шехеру са своје необичне јефтиноће. Дућан није био далеко од месарнице и налазио се у једноме кривоме, прљавоме сокачићу, који је давно некада, — вал,да прије стотину година, — калдрмисан, па се калдрма изровала, те човјек ни по дану а камо ли у ноћи ннје био сигуран, да не скрха врат или да се не спотакне на свакоме кораку, ако добро не отвори очи. II дућан је био стар, са искрханим, трулим ћепенцима, са искривљеним рафовима и пробијеном таваницом, у којој једва ако су биле четири даске здраве. Ипак робе иије било мало и Марко је дивно знао све оне шупљине окитити разнпм јаглуцима, чарапама и другим дрангулијама, те муштерије ни мало нијесу зазирале од њега, баш као ни од онога, који сједп у најљепшему и најновијему дућану. Марко је био љубимац