Дело

9_> Д Е Л 0 многнх шехерских момака, слуга, и опп су, у колико су моглп, грабили ма и мало слободна времена, да сврате њему, да се разговоре и за здравље упитају. Зли језици, којн нпкога на миру не могу оставити, износили су, како Марко управо мами туђе слуге у дућан и части ух, како је с њпма у дослуку, те како они, кријући од газда, доносе разне ствари из дућана и магаза и продају му у пола цпјене. Отуда је, веле, и могао онако јефтино давати робу, па готово кункурирати и трговцима. Зли језици до душе то су само шаптали, али, не имајући поузданих доказа, нико се није усудио и гласније казати, те, наравно. ни ми не можемо тврдо повјеровати, него само наводимо, да је био љубимац многих слуга. У њега дакле састали су се Јегуља, Кривошија, Бошко и Стојан. Сретнувши се на улици, гдје се нијесу могли довојвно наразговаратн, сви навалише да сврате Марку и Стојан, премда га је прије тек мало познавао, морао је пристати. Чудо, чудо, мајка му стара, да ови вага јаран бјежи од мене, — заџака Марко опазившп Стојана, па им изађе на сусрет и поче, по своме обичају, тапшати по рамену час једнога час другога. — Никада ми се не сврати љуцки, никада не шједне, к'о да сам ја губав... Стојан поцрвени и збуњено промуца нешто као у обрану. Марко се и не осврну на то, него га лагано, пажљиво прихвати за рамена и силом посади на омањи сандук, којп .је служио мјесто столице. — А није ни чудо, јер је још млад, — дочека -Јегуља и некако поносито узви својом танком главом. Док стече памети п док се научи, биће и он питомији. Марко наручи кахву и, направивши свима м.јесто, нзмаче се у крај дућана, па, лукаво се смјешкајући и растежуЈт суво, оспичаво лице, гледаше по њима. У старим, закрпљеним чакширама, у излизаној салти и безбојном, масном фесу, наличио је више на каква нросјака, премда су толцки тврдили, како има много сакривених пара, које закопаје негдје у зидове. А како су вам газде? Како су газдинице? запита, тр.љајући руком о руку.