Дело

мпсли УЛОМЦИ — II* 'ПОВИЈЕСТИ 15 сомиња, иомете их зло и добро. Будале су у срећи, подли у несрећи. Кад им се чини небо без сунца, природа без осмјеха, кад их Бог куша, забораве истину, одбјегну правду, не гледа.ју пут вјечнијех гора да им гране помоћ, ну слегну доље као да их земља гута и већ није. Зло, што их бије, и што би их морало очиститп, оно их суноврати у бездане горкијех невоља и грднијех оначина. Откада сам се тврдо и дубоко у своме срцу увјерио да је зло зачина живота, од тада му се свеБ надам, и кад дође, не тужим се, јер је наравно да дође н да ми до гроба буде друг. Састављене су од зала н иатња лестве које воде свјетлости н истини. Апостол говори: „Сине мој, не иуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара, .јер кога љ^би Господ онога и кара; а бн.је свакога сина кога прима“. У овијем ће ријечима луди наћи своје лудости; ја у њима видим иовијест свију изабранијех п славнијех душа. Сваки је изабраник много поднио и патио. Највиши је од људп највише пропатно. Од злата је круна могућнијех у материји; од трња је круна могућнп.јех у духу. Она.ј којн је хватио намјеру васионог живота схваћа да су заисто зло и патња зачина нашега особптог жпвота. Док траје кушање, и звижди шибика карања, неће човјек рећи: ово ми је мило, ово је добро. „Свако карање док бива, не чини се да .је радост, него жалост; али нослије даће миран род правде онима који су научени њиме“. „Кад прође ври.јеме кушања стави се човјек да је добро оно што му се негда чињаше зло. Патња разјасни много тајана; она без варака, без комедија представља свијет у потпуној очевидности; по њој разумијемо да живот нцје једино добро ни смрт једино зло, јер нма још н боље добро и горе зло: крепост п гријех. Мало сам ужнвао а много патио: оно што .је у мени добро (ако у менп има добра) плод је дуге п горке патње; оно што је у мени зло род је среће н гријешна уживања. Пошто су зло н патња природан смок живота, нико нас од њпх не може онростити; како похађају колибу човјека сиромаха тако исто похађају и краљевску палачу. Зло и патња у краљевској ће палачн битн једнога облика а у колиби ће сиромаха бити другога, али су свеђ н свуд зло и патња. Богатога је суза сестра сузи сиромаха; један нх отац и једна мати породи: зло и патња.