Дело

16 Д Е Л 0 У ЧЕМУ СЕ ПОЗНАЈЕ ЧОБЕК? Узалуд се труди који хоће да непосредно схватн човјека, да јасно и потпуно увиди шта је он у себи, јер се тајном нпшта тако не загрће како се човјек човјеку крије. А гдје је виша просвјета, ондје севише људи претварају, јер се ондје уче како ће се један другоме боље сакрити и у лажној нрилпцп указати. Просвјета је покривало нстине и поквара природе. Гдје год .је већа изображеност и просвјета, онд.је је мања искреност и наравност. Кад се људи изображени саставе, њпма.је мисао н брига како ће се боље један другоме указатп под лажном прпликом; као хаљнном крију мане евојега тијела тако лажнијем утварама крнје један другоме погрде своје душе. Пред свп.јетом је разборит и мудар којп се боље претвара и впше лаже, а лудак .је онај који говорн истину и каже се онаки каквога је Пог створио н мати родила. Лукавије живинче до човјека нема у нрироди; он се претвара пречиња, облачи, што га гола нарав учинп. Важност му .је у обући. Да би људи ходилн голи ко би знао за њихове наслове и за велика њпхова достојанства?... Свуците се, људи, па причајте о вашој повијестн, о краљевствпма, о царствима! Ја ћу вас слушати. Ја ћу ваше прпче, ваше загонетке (лажно н некорисно пзумље) писати на смокову лишћу, да их вјетар понесе, затамани, издуби. Међу толико начнна, што фплософи предлажу да се докучи н види човјек у његовој та.јности и духовној битности, много ми се допада овај Соломунув, Он говорн; — „Сребро у топионицн и злато у нећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се“. Хвалитељ открнва хваљена, и за ово кад познаш хвалитеља нознајеш и хваљена, јер хвала очитује унутрашње одобрење. Хвалимо оно што је угодно нашему укусу; одобравамо оне који угађају нашој вољи. Онолико су људи добри колико нама сличе. Сличност мисли и осећаја погодба да један другому угодимо н да .један другога хвалимо. Хваљен .је сличан хвалитељу. Лако је да ко помнсли да се познаје човјек п по друштву са којијем опћи. Јамачно може и друштво посвједочнти за нашу ћуд н за наравне наше наклоности, али не свеђ ни онако како уста онијех који нас хвале, јер смо не рцјетко прнсиљени друговатп са особама с којима се не слажемо нн у мисли нн у осјећају.