Дело

МИСЛИ — УЛОМЦИ ИСПОВИЈЕСТИ 17 Можда ће читатељ примјетитн да није свеђ истина да сличан хвали себи слична, пошто се често чује гдје и опаки хвале добре и неученн научене. Тако је, ну ваља знати да се неке врлине намећу свијету, и за то пх хвале и они који ихнемају; али се впди и чује да нема жара у њиховијем ријечима. Хвале, ну не осјећају хвалу, она им не произилази из срца, из тврде, дубоке живе савијести. Што се у себи нема, од срца се не хвали. Пише некн философ да у опће људп немају својега особнтога мнијења, и зато говорећи поговарају о многијем стварима оно што други рече. Ово ми тумачи зашто свн хвале Данта и Рафаела, и они који Данта нису читали ни ниједне Рафаелове слике нијесу видјели. Кад зликовци хвале добре, хвала им се силом намеће. Морају хвалнти што свак хвалн, или мучатп; али им хвала не излази из срца, што у срцу немају оно што хвале. Боље ћу рећи. Они заиста не хвале, ну, попут папиге, опетују оно што други о добријем говоре. Да би им хвала била од срца, осјећали би у срцу доброту коју хвале, и да би је осјећали онда би је и имали; били би добри а не зликовцп. Кад ја вељу да се познаје човјек у устима онијех који га хвале, говорим о хвали која произлази из моралнијех каквоћа, ио којима хваљен лпчп својијем хвалитељима. Ова .је хвала истпнита; наравна. Она нпје околишење, лаж, јер је човјек хваљен у моралнцјем каквоћама по вољи својпјех хвалитеља. Хвала је духовно ћућење, духовна наслада ријечју очитована. Сви људп гладују и жедне хвалом, али они неће нигда достнгнути нстините, нскрене хвале ако не угоде онијем од којијех жуде бпти хваљени, јер људска хвала није цијена ни плата нашијех вредноћа н заслуга, него свједоџба да смо по вољи нашцјех хвалитеља. Драго ми је у души што без лажи могу рећн да нема внше у мојему срцу жеље да ме људи хвале и могућни својијем игрицама одликују. Памећу п срцем независан, слободан дјелујем како мн је мило дјеловати, како морам, а људи нека говоре о мени и мојијем дјелима како им је драго. Слободан слободно живпм и радим држећи упрте очи у вјечну будћност. Себп и другоме говорнм: — „Све штогод чиниш, од срца чини као Господу а не као људима“. Сриска омладино, нема на свијету бољега и слађега добра од савјестн која говори у прсима: много можеш, све можеш, јер што чинпш од срца чиннш као Господу а не људима. ПроДело књ. 30. 2