Дело

18 Д Е Л 0 сити хлеба није поништење. Просити људск} хвалу и оудско одобрење, ово.је поннштење. Немоћан .је, несрећан је кш жуди да му људи свако дјело одобре, да га за сваку рпјеч пхва.1е. Он себе свеђ пита: „Шта ће другп мислити?... Шта е >>на.ј рећи?... Како ће свијет о овоме судити?...“ Како је № сама ријеч подигне у впсоко човјека жељна хвале и одобреп. тако га исто једна сама ријеч упропастп долн у дубине. Дјете је: све га забавља и све га уцвнлн. Б 0 Г Негда се говорнло н вјеровало да Бог све ствоа, а за нашијех се дана говорн да Природа све ствара; алн :е знамо ни што је Бог ни што је Прнрода, јер капља не садрж Океана. Ми немамо ни језика ни ријечн да достојно о Бгу говоримо, и можда .је хула најбољи наш говор о њему. Је нстраживам што је он, јер знам да ми је једно потребно: њеу се молити и љубити га. . Бубим га у својему срцу, н поитујем у својој души. Птица му се моли пјевањем, цвијет мнрсом, а ја уздахом својега срца. Свако тијело к њему долази: к н му ндем: к њему ћу доћи. Спн ће видјети оца. Хоће! Бог, ради своје унутрашње потребе, љубави п удростп. складно и суслнједно ствара; стога је створење дшта и доброта. Његова су д.јела позив, побуда, постицање а будемо добри како је он добар и мудри како је он мудар. Пекн говоре да нема Бога, да он није биће у еби, него идеја у људској главп, пожуда .јадна, невољна срц. која не могавши у себи и на свијету наћн себн утјехе, рече нма Бог; он ће ме избавити пз тјескоћа, он ће ме спасти. Овко уоиће говоре да нема Бога они којн га за својега живота шесу нигда тражили, и који сањају да им је памет свему примјрна, и да само, једино, заиста бива оно што бива у њнховој амети; изван њихове памети нема бптности, све је нразноћа или нетемељита магла. Нећу ја рећи да су безумни; има вјкбва да је о њима пророк пјевао: — „Рече безумник у сру својем: нема Бога“.