Дело

ФОЛКЛОР ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, ЦИЊЕВИ И МЕТОДЕ од ДР. РАЈМУНДА ФРИДРИХА КАЈНД/1А НРЕВЕО С НЕМАЧКОГ П ДОНУНИО Др. Тих. Р. Ђорђевић (НАСТАВАК) Нмеђу Чесима (Чешка, Моравска и Шлезија) ради се врло ревносно. У овом реду помињемо „Гевку 1лс1“ (чешкн народ), којп већ од десетак година излазн под уредннштвом С. ХНнЧ-а, једнога од најревносннјих фолклориста. Да бисмо се са осталом лптературом упознали, треба само да разгледамо овај обилатн лнст. 7лћг1 је у њему средио опсежни преглед о културно-нсторнјској и етнографској литератури, и његова „ШћПоцнаПа севке ћЈз1огЈе“ даје и за фолклор врло много. Даље помпњемо „Сазорјв бро1ки рга 1 е 1 61 аго/л 1по81! себкусћ“ (часопис друштва пријатеља чешке странке, Праг) и „Саборјб у 1 а81 еп е ск ећ о ш и2 е јп! ћо бр о 1 к и у 01 о т о п с е“ (часопис отачаственог музејног друштва у Оломуцу). Дооар преглед чешке фолклорне литературе налази се и у бечком часопису „7еПбсћгН! 1‘иг ббГеггеЈсћЈбсће \'о1кбкипс1е“. Ни Руси нису седели скрштених руку. Царско друштво прнјатеља Прнродних Наука, Антропологије и Етнографије на унпверзитету у Москви издаје од 1889. г. „Зтнографическое обозрћнГе (Етнографскн преглед) у коме се узимају у изучавање особито азијски народи пространог руског царства. Идуће године поче да издаје етнографски одсек Географског Друштва у Петрограду као свој орган „Живан Старина“, која поглавито