Дело
ф 0 Л К Л 0 Р 29 место где треба да каже како је Св. Сава оставио очев дом и крадом отишао у калуђере. Испричавшп то он наставља овако: „Кад родитељи његови (Савини) чуше шта говоре посланици (т. ј. онп којн су били пошлп да доведу Саву кући) бризнуше у жалостан плач са свима својима, оденуше себе п све слуге своје у хаљине туговања п по свој држави њиховој настаде велика туга н страх, јер људи вндеше што нпко није впдео н чуше што нико није чуо. Свете цркве умножише молбе а свн се испунише страхом и узбуђењем. Осталп пакљудинапојенп Св Духом смислише песме па их тугујући певаху о одласку богомудрог младића."1 — Теодосије,хилендарски калуђер, којн је крајем 13. или почетком 14. в. напнсао по Доментијану живот Св. Саве велн: „Не беше му мрско (Св. Сави) одстојати читаву службу у цркви; пост је заволео; избегавао је пусте разговоре н неумерен смех, и мрзео је са свпм скрвнословне и штетнепесме младићских жеља које душу ослабљују“.'2— Византпнац Нићифор Грегорас путовао је са грчким посланством 1326. г. у Србију, и тај свој пут описао у делу РоЈ/тг/.Г/д 1огоо1ад ?.6уо> у.д (Швћшае ВугапИиае). Ј VIII књ.. стр. 14. (Бонско издање 1829. г. стр. 373.—383.) опнсује Грегорас како нхје на Струмици ухватила ноћ у некаквој шуми, и како се он бојао, а „било их је у нашој пратњи који су певали трагичке песме, јер су се мало бојали садашње опасности; онн су певали о славним људима, чија смо славна дела чули, а ништа нисмо видели“. — Из 15. в. имамо значајно сведочанство о српском народном песништву. Хрватски каноник Ђурађ Шишгорић у своме спнсу из 1469. г. ,,[)е бНи ППгГае е) с1УПа)е бПзешсГ4 говори опширно о српско хрватскнм пословицама, о народном колу, о жалосним песмама тужбалицама, о сватовским и другим девој ачким п е с м а ма. — Још је значајније сведочанство Словинца Бенеднкта Курипешића из Горњега Града у Штајерској, који у своме путовању из Беча за Цариград кроз српске земље, описаном на немачком језику 1531. год. (Шпегагшт о-еп СопзГапВиоре1) помиње такође српске народне песме. Он помиње изриком имена јунака српске народне поезије: Малкошића, Радослава Павловића н Кобилића о коме се, вели, многе песме певају по свпма српским крајевима. — Из 16. в. имамо и путопис пома1 Доментијан, Живот Св. Саве, Даничићево издање 1865. стр. 27. 2 Теодосије Жпвот Св. Саве, Данпчићево издање 1860. стр. 5.