Дело

30 Д Е Ј1 0 џареног Шпбеничаннна Антонија Вранчића, који је 1553, г. путовао из Будима у -Једрене. Он истина нпшта не говорп о песмама, али казује како су му становниди села Клисуре под Балканом прпчали да је њу саградпо Краљевпћ Марко илп Новак Дебељак, ато сујунаци српске народне поезије. — Стеван Герлах у своме путовању кроз Турску (1573.—1576.) прича да је близу Пирота видео развалине једнога града, о коме народ каже да је Милоша Обилића, јунака српске народне поезије. Сем тога казује он како се у једном селу после службе божје јело, пило, па су после тога жене и девојке играле и у колу певале по две н две све до мркла мрака. — Наводимо најзад сведочанство познатог аустријског дипломате н путника, такође пз 16. в. Бузбека (Нннћеџне), из његова нутовања за Цариград. Дошавшп у Јагодину („на МоравиД, ирича да је био на једном погребу, који опширно оипсује, н том се нрилпком особито зауставља на тужбалицама, које су тада и сроднидп и пријатељи покојнпковн запевалп. Садржај овпх тужбалида које Бузбек наводн у главном се слаже са српским народним несмама ове врсте.У свима турским ратовима 16. и 17. в. било је по данашњој Аустрији хиљадама српских бораца, које је на сваком кораку пратила њнхова јуначка народна песма. Да су српске народне песме и гусле продрле чак у Пољску пмамо непосредних доказа у пољској књнжевности. У једној пољској књизи из 16-24. год. приповеда се како су „српски певачи са својпм гуслама пролазилп целу Пољску, и ио дворовима пољских племића, а особпто малоруских козака, невалн песме о храбрим делима српских н пољских јунака**— Ђурађ Крижаннћ, који је живео у 17. в. н у руској се књнжевности прочуо као првн „панславист“, ево како прича о српским народнпм песмама: „Код Хрвата и Срба... још за мога детињства... виђах како племићи и војводе седе за гозбама, а војници им стоје за леђима, те певају славу и јунаштво дедоваД па уз то додаје: „Све те песме садрже јунаштва Марка Краљевића, Новака Дебељака, Милоша (Јбнлића и још неких“. У својој пак Словенској граматици наводи н два народна стиха, којих се сећао из свога детпњства, те нам тиме у неколико показује п спољни облик тих јуначких песама. — Крајем 17. в. наводн у својој Хроннцн Ђорђе Бранковић, како 1485. г. кнез Павао н војвода Батори, одржавшн победу над Турцима у Ердељу „седоше јестн н веселптн се, и