Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 31 уставши почеше војничко оро нграти, прппевајући разпе јуначке песме“. — Из списа српских књижевника у Далмацији види се да им је народно песннштво било познато. У песмама првих дубровачких песника Шпшка Менчетића и Ђора Држића (обојица живели у другој половини 15. и у почетку 16. в.) има песама које су испеване у народном духу, илијош боље, које управо н нису њнхове песме, већ праве народне које су оин испевали додавшн им слнк, да би пх тако примакли уметничкима.1 У Мавра Ветранића (148*2.—1576.) могу се наћи читаве десетине стнхова, којп су испевани у духу српских народних лирских несама. Петар Хекторовић (1487.—157*2.) нз Старога Града на острву Хвару, нрвн је који је већ забележио н две српске народие песме. Противно обичају тадашње властеле, он .је, како се приповеда, радо заметао разговоре са простим рибарима. 1Г у песми „Рпбање и рибарско приговарање“ (штампано 1569. г.) уплео ,је у разговор рибара и две народне песме (бугарштице: прва казује о свађп Краљевића Марка с братом му Андријом, а друга о Радославу Сиверинцу, кога уби Влатко војвода удннски).'- Осимтога изједне Хекторовићеве посланнце неснику Пелегриновићу видимо да је народно песнпштво у то доба било прилично познато образованим људма, књижевницима и песницима у Дубровнику, Далмацији и на острвима. Пз те се посланице види још и то да су се народие песме у Далмацији у то доба делиле на „писнн“ и „бугарштнце“. Прве су биле женске т. ј. лирске, п њих су певали, а друге јуначке или епске и њих су бугарили (рецитовали). Још је значајно што је Хекторовпћ уз оне две бугарштице додао и мелодије, те тиме оставно и најстарпјп спомен српске народне музике. — У другог далматинског књижевника Николе Барановића пз Задра (1546. — 16*28.), а у његовој песничкој приповетцн „Вила Словинска“ (штампана 1614.) налазнмо такође једну бугарштицу, коју бугари један „Влах“ (сељак е копна далматинског) а другп слушају и плачу.1 2 3 — Пма поуздаиих доказа да је српска народна појезнја била позната н другим дубровачким песницима, чему као потврду наводимо 1 Антологија дубровачке лирике, приредио М. Решетар, стр. X и 9.-14. 2 Обе ове песме наштампао је В. Богншић у своме зборнику „Народне лјесме из старпјпх највише приморских записа". Биоград 1878., под бр. 6. п 49. 3 В. Еогпшпћ: „Нар. пјесме пз старпјих највпшз приморских записа“. бр. 82., под насловом „Мајка Маргарита".