Дело

ФРЕГАТА ПАЛАДА ПУТОППСНЕ ЦРТЕ И. А. ГОНЧАРОВА (ПРЕВОД с руског) I Руси у Јапану (НАСТАВАК) (2) Као у чуду гледам ове миле обале, саздане као у игри: непрпјатно ми је гледати овај сан, ово одсуство покрета. Људи се ретко виђају; животиње још ређе; свега једанпут сам слушао лавеж паса. Нема људске вреве; мало је трагова од живота. Осим лађа — стражарица, све остале плашљиво промичу крај обала: свака са два-три гола веслара, и с каквим балавим дечком или оштрооком девојчицом. — Зар су тако насељене ове обале? Куд се здедоше становници? Зашто се они не крећу у гомплама по овим обалама ? Зашто се не види рад и посленост, зашто се не чују хука, галама, узвици, песме; једном речи зашто не ври живот? како би рекао песник. Зашто ширином ове воде не плове горе доле паробродп, него се вуче по каква неугледна велика лађа, застрвена плавим, белим, црвеним тканинама? Из даљине чујеш једноставан звук: бум-бум-бум, јапанскога добоша, — то, рећи ће вам, кнежеви Физенски, или Сатсумски, обилазе своје кнежине. Ви знате да је -Јапан подељен на округе, који су у зависности Сијогуновој, плаћају му данак и издржавају војску. Г1