Дело

фРЕГАТА ПАЛАДА 393 град Нагасаки њему припада, а околпна спада у владавпне кнежева. — Зашто су, велимја, тако пусте и без живота ове дивне обале? Зашто је тако досадно гледати их, да те мрзи и пз кајуте да изиђеш? Да ли ће се ово скоро населити, оживети? Питамо о томе -Јапанце, зато смо и дошли, али никако да добијемо одговора. Чиновници веле: „Питајте губернатора“, губернатор шиље у Једо да питају Сијогуна, Сијогун шиље у Мијако да се упита Микадо, снн неба; сад сами реците, кад ћемо добнти одговора! Сви стојасмо на палуби са својнм мислима; сви држимо догледе у рукама. Једнп се забављаху скупљањем једрила, другп марљнво проучаваху мапу, а међу овима беше и дед, који с карте одлажаше оградп а од ограде карти, па и ако је врчао на њену нетачпост, на неизвесност места, — ипак Је био задовољан што се рад његов завршује. Други су просто мислили о томе, што су внделн, п гледали тамо амо; у том броју бејах и ја. Мене ако је н занимала промена положаја, и ако сам прожет лепотом природе што нас окружава, — опет сам осећао н слутио досаду. Ја бих драге воље заменио Јапан Манилом, Бразилијом, Сандвичким острвима, или којим било другим местом. Зар ннје досадно гледатн толики залог природних сила, богатстава, свакојаких дарова у неискреним, или боље рећи неслободним рукама, спутаннм некаквпм непотребним везама! Но, зар је само мени досадно? Ено и П. А. тужно уздише, не знајући како да нас исхрани: да ли ће му Јапанци дати провизије, да ли ће му довознти свежу воду, и ако и даду, то по коју цену итд. Од конзерва многи „окрећу нос“, вели он. Ах, о конзервама: о њима чини ми се не рекох ни речп. То су зготовљена и херметички затворена у судовима разна јела: супе, меса, зелени итд. Корисан проналазак — нема се шта говорити! Али ствар је у томе, да ту провизију понекад не можеш окусити: продавци злоупотребљавају поверење купаца, а проверити их не можеш: нећеш ваљда отварати сваки сандучић онако јако затворен и заливен оловом. А тек носле, на мору, осетиш, да је говеђина по укусу налик на телећину, телећина — на рибу, риба — на зеца, и све скупа — ни на шта. Често пута све то има једну боју и један мирис. Кажу да Французи праве најболљ конзерве; ја не знам. Ми смо ове купили у Енглеској.