Дело

438 Д Е Л 0 дубровачке књижевности. Ту спомиње само имена тројице пајстаријих песника: Марииа Кристпчевића, Шишка Менчетића и Ђора Држића. 0 светројици је написао само 14 редака, где није ништа рекао. И ако Грчић спомиње код свакога писца литературу, која о њему говори, ипак не сномиње Јиречековс расправе о Менчетићу, што је штампана у АгсМу-у XIX. Да је Грчић читао ту расправу, заиста би нам много више рекао о Менчетићу и његовом врсмсну. После Менчетића говори о осталим дубровачким песннцима 10. века, где набраја кад се који родио и шта је писао, а не карактерише нам њихове појезије. Овде је Грчић. као што смо видели, ставио књижевнн рад у Задру пре онога у Дубровнику, а, како се у новије доба доказало, не долазн ни Спљет прс Дубровннка, а камо ли Задар. Даље наставља Грчић и говори о дубровачкој књижевности XVII., XVIII. и ночетком XIX. века. Нешто више рекао ,]е о Гупдулићу, Палмотићу, Бунићу н Ђорђићу, а иначе је бележио само гола имена писаца и књига. Тим он свршава историју дубровачке књижевности, о којој човек себи пнкаквога суда, по његовој књизи, пе може створити. Једипо зна неколико несничких нмепа, неколико годииа (као датуме рођсња) и то јс све. Овај је део евоје књижевности (а и онај дсо међу кајкавцнма н у Славонији) радио Грчић по Петрачнћ-Милеровој „СНапсИ из које је преписивао и скраћивао. II ово сам летимично упоређивао с СПапкот и нашао сам осим заједничког рода мисли и множину истих изрека, што доказује, да је г. Грчић отворио Петрачнћ-Милерову СПапки, мстнуо је на сто преда се и почео писати историју дубровачке књижевности. Пошто простор листа не допушта, да наведем сва та идентична мсста, навешћу само једно, а за остало ћу назначити само стране. За Хекторовићево „Рибање* у Грчића стоји на стр. 31. „Намера је томе делу да и забави и поучи. Песник лепо црга простодухи карактер сиромашних, али ноштених и чедних рибара, који су вазда добре воље н задовољнн са својом судбином". У „СПапсИ на стр. 39. стоји: Хатјега јој је (пјесми) с1а хакауј 1 рошл. Цјеро р.језшк сг(а ргозНзЗизш гпасај икоЦћ, аћ роз!ешћ 1 сесћпћ гШага, кој! зи иллјек с!оћге Уо1је 1 гасћшНјш зурјот зис1ћ1пот.“ Даље: Грч. стр. 28. — СП. стр. 36; Грч. 34. — СИ. 89.; Грч. 34. — СП. 62.; Грч. 37. — СП. 121.; Грч. 39. — СП. 137.; Грч. 43. — СП. 139; и т. д. Из овога се јасно види колико јс Грчић самостално радио. II ако у предговору вели да се осим осталих извора служио и монограФИЈама, које је у опаскама навео ипак се готово једино држао Шурмина и