Дело

КРПТИКА II БИБЛПОГРАфПЈА 439 Петрачић-Мплера. Споменуо сам напред да он неких монограФија нијс читао, а после ће се видети то још јасније. Иза књпжевног рада у Дубровнику спомиње Грчић неколико писаца и из остале Далмацпје, где говори мало опширпије о једином Качићу. По том је споменуо књижевни рад у Боснп XVI., XVII., и XVIII. вијека, о којем нам није ништа рекао. 0 Кајкавској књижевности рскао је исто толико као и о оној у Боснп, а није боље ни више рекао ни о књижевном раду у Славонији. Тим смо прегледали две периоде Грчићеве „Историје срп. књижсвности“. а сад прелазимо на трећу периоду у којој се говори о новијој срп. књижевности. Изгледа, као да је Грчић овоме делу хтео посветити много већу пажњу н тај део што темељитије обрадити; али по моме мишљењу тај је део обрађен слабије и површније него прва два. 0 почетку новије књижености пије нам Грчић нншта рекао. Набацао је неколико имена од чега немамо користи. Требао је бар о знаменитијим људима тога доба проговорити неколико речи. Тако н. пр. о знамеиитом, за то доба, Захарији ОрФелину не рече ништа. Даље у опасци вели; „0 ОрФелину су писали: „Димитрије Руварац; -Захарија ОрФелин у X. Споменику.“ Одмах иза тога; „Иларион Руварац: Захарија ОрФелин, животописно-књижевна црта, у X. Споменику“. Ово показује, да Грчић монограФИЈа, које наводи, није ни у рукама имао, а камо ли читао. 0 ОрФелину је писао у X. Споменику само Дим. Руварац. Међу овим нрвим срп. књижевницима требао нам је Грчић бар споменути и знаменитога Гаврила СтеФановића, којега књижевни рад пада између 1725.—1745. год. Дакле он је писао пре него се Доситије родио, а писао је чистим народним говором и изгледа да је био као нека опозиција онима, који су писали „славено ссрпски“, јер вели у једном свом говору: „Просто кш око гокорим кдшнм срксшм Ш^НКОМ, Д N6 110 кинтакн СЛ>КрНКСНО, НН 110 ДЂнГкЈН, ПО.ШУКН ДМ ШД1ДПД1.1, дд се коме ркгдм /,Д Н.^НК II М6Г10 КДМД К 1|ркккк шпотк дд ^кјдм н унннм.“ Гаврилов је језик готово исти као и данашњи и требао нам је Грчић бар његово име споменути, ако нншта друго. 0 Доситију нам Грчић није ништа више и нигата бољс рекао, него што налазимо у Шурминовој РоујебБ. Шта је Доситија потакло да пише и како је постао књижевником, о томе нема пи спомена. После Доситија долазе овн писци: Павле Соларић, Јовап Мушкатировић, Емануило Јанковић, Алексије Везилић, Глигорије Терлајић, Гаврило Ковачевић, Вићентије Ракић, Константин Маринковић, Атанасије Стојковић, Павле Кенгелац, Аврам Мразовић, СтеФан Рајић, 29*