Дело

442 Д Е Л 0 старог еванђеља". И тако је Грчкћ забедежио и ону збирку, која није никада на свет изашла. Осим тога Грчић не зна ни псеудоннма. Тако на стр. 190. бележи неког књижевника под именом Селнмир Трнковић, којега на свету пема; а не зна да је то Сретен Пашић. Ко добро не нознаје новије српске литературе, по овој се историји не можс оријептовати, јер ту су, како рекох, и књижевници и некњижевници. На није само то доста, лего после таквога пекрнтнчнога и силнога набрајања вели Грчић: „и још многи, који се као приповедачи јављају, бпло по часописима, било у засебним књигама и код којих ће од истрајности и напретка у раду зависити, да ли ће извојевати себи стално место у историји ерпске приповедачке књижевности, или ће им све делање бити и остати еФемерне вредности“. Овде ћемо стати и упитати г. Грчића: да ли сви они које је он набројао заслужују да се спомињу у историји српске књнжевности, као приповедачи, и да ли радовн тих многих његових ириповедача нису од еФемерне вредпости? Ја сам уверен да многи и многи радови, које је г. Грчић навео, нису ни еФемсрне вредности и њнховн писци не заслужују, да се спомену у историји срп. књижевностн. Иза овога великога библиографског и некритичног набрајања долази господин Грчић те говори о кнезу Николи I. Откуда да се говори о овоме песнику истом овде, кад знамо да је почео певатп око 1858. године? Он спада мсђу старије несннке и то негде код Лазе Костића, а пе овде после н оних који су лапи почели нисати. Носле тога говори нешто о Милану Јовановпћу-Морском, а иза њега набраја 36 имсна оних људи који су писали драме. Од тих силних имена једва би човек изабрао тројицу, који заслужују, да се спомену у историји књижевности. II уз Косту ТриФковића набраја 23 нисца, између којих би човек изабрао једва двојицу. По том говори о новијим срп. лиричарима н то о Војиславу Илићу п Владимиру Јовановићу (Владимир треба да дође нрс Војислава), а иза њих спомиње 36 људи, којн пишу несме и наводи њнхове збирке. Ту јс споменуто и више стиховотвораца, чији стихоии нису штампани у збирке, већ се јављају амо тамо по нашим листовима. То је хрпа песпичких и непесничких имена. Ко позна нашу најновију лирику, мора се стидити, кад погледа шта је све Грчић унео у историју књижевности. Даље набраја епске песнике и њихове песме н хумористе и њихова дела. Из обе те гране споменуо је 24 књижевннка, а једва би човек узео тројицу у исторцју. После тога долази 41 путописац чији радови имају врло мало вредности, а неки баш никакве. Ио том долази библиограФија часописа, алманаха, календара и превода; па