Дело

КРИТИКА II БИБЛНОГРАфИЈА 443 онда научна литература за последњих 50 година. Ту се спомиње свашта и не даје ништа. Прегледније би то нашао у Стајићевом „Каталогу српских књига.“ После те велике библиографскс збрке долази једап овакав наслов: „Књижевност у Хрвата од илирског покрета амо.“ И шта мислите, ту немате ништа после .једпе хрпе имена и непотпуне библиограФије. Цела хрватска литература од илирског покрета стрпана је на шест страна. А из те целе хрпе имена не знамо баш ништа о хрватској књижевпости. Овде се опет не зна ко је књижевник, а ко није. Ту је покрај А. Шеное и неки Јосип Драженовић, покрај Ђалскога и Пван Крниц, покрај Крањчевића и Људ. Варјачић и т. д. И за што ће нам онда та несређена и непотпуна библиограФија? Још долази најзад регистар и некакав нацрт појезије и науке и тпм се свршава та знаменита Грчићева Историја српске књижевности. Пре свега, овде морам да напоменем, да Грчић ншпта више није рекао о српској књижевности од Шурмина; само што .је набројао многа имена писаца, који не заслужују да се помињу у књижевности. II како он није пшпта више рекао од Шурмина, него шта више о неким партијама и мање, а о дубровачкој књижевности мање него је СНапс1 Петрачић-Милеровој, онда су сасвим смешне његове речи у предговору, где вели: „... да и не говоримо о Петрачић-Милеровој СНапс1 и Шурмиповој РоујееН кпЦгеупоеП ћгуа1бке 1 вгрзке, у којима је баш српска књижевност обрађена доста маћејски.“ По овим речима мислио би човек да ће он српску књижевност обрадити много боље од Шурмина, али на жалост није могао ни корака даље корачати. И ако он ууводу вели за историју књижевности, да је „наука, која казује, како се развијала књижевност,“ ипак би човек, кад би његову историју књижевности научио, имао врло тамне, готово никакве, сасвим збркане појмове о развитку срп. књижевности. Историја књижевности се пише сасвим на други начин п у њу се узима само оно, штоје вредно, а не зове се историјом хрпа имена без реда, као што је ова Грчићева. Ова је књига намењена школи и већ је (као што нам сам писац рече у предговору) заведена као уџбеник у новосадској гимназији. Оваква књига не би смела бити уџбеником, јер више личи на какву несређену библиограФију или на какав каталог, него на историју књижевности. Оне књиге које су писане и штампане ортографијом пре Вукове, требало је онако и оставити, а не транскрибовати као што је учипио Грчић. II онако нам није нигде ништа рекао о иравонису ни код