Дело

СТОЈАН МУТИКАША 375 капом на глави, кроз крју је провиривао бнч косе. Очн му црвене, крваве, лице подбухло, чивптасто-модро, неуређени му бркови иалп по усгима, а на челу му се испољиле дви.је крупне чворуге, које је сигурно задобио у каквој тучњави. Не снебивајући се ни мало, смјело п отворено приступн Стојану и пружи му руку. — А зар се нећеш пољубит' са мном? — заппта га. ■Ја сам ти буразер Јован. Ти? — занита Стојан и као не верујући загледа му се у лице. — Ти?... Тако ми Бога јеси баш тп, несретниче. И ако иреко воље, ипак се диже са шилте и пољуби се с њиме. Затим бржебоље окрену главу у страну, .јер је пз Јованових уста баздило ракијом. — А како си ти, невјеста? — запита Јован Анђу, рукујући се с њоме. — Не знамо се, ама треба да се упитамо... Па п не понуђен сједе на сред собе, прекрстн ноге и, потегнувши иза врата краткп чибук, напуни га. Припали. Ја знам, да ти нпје драго што сам доиТо, — рече Стојану. — Ти си к'о гДзда један вбђе, а ја сам угурсуз и никаква вјера. Ама буразери смо, ефендум! Нит' се можеш тн одрећи мене, ни ја тебе, а .ја се и не одрнчем не д'о Бог... Ја би волио да имам десеторо браће, па да су свн газде!... Стојан мргодно гледаше преда се и не одговори нпшта. — А донго сам да се видпмо, — наставн Јован, одбнјајући днмове и правећи најсмјешније гримасе нрема Анђи. — Одавно се и нијесмо састали... Онда смо били ђеца, а сада велпки самсови, да би могли о нама кењца одрнјетн... Па да те обрадујем, а знам да ће ти бит’ мрско, а велнм тп п то: ја сам дош'о да останем у шехеру. Окушаћемо, може ли се п из мене истесати осредњи газда... — Ти да останеш? — иоилашено подвнкну Стојан, номакнувшн се с мјеста. Чекај, буразеру, немој се љутнтн, јер ти ннје Татарин за вратом, — дочека Јован безбрижно. — Што, бнва, не бн н ја мог’о жнвит’ у шехеру?... Зар п ја нијесам чојек, створен, бива, на подобпје божпје?... Сестра нам се удала давно и ено је сад болесна, па се једва мпче... Запасала болес покојне матере... А ја сам ост’о сам самцит у кућп, без икога. Шћео сам се женпт', ама ме неће нпкаква ђевојка, оспм Гашанове Маре; а ја опет њу нећу, јер има мало маханпце при себи: ћораваје