Дело

СТО.ЈАН МУТПКАША 381 XXXVI На нрољеће поче Стрјан зидати ноне двп.је куће. Старе је и довршио и добро пх издао под кирију, па .је хтио, да нх има .још. Мајсторе је и опет „добро“ частио као и првн пут, а чаршпплије поново натјерао, да долазе, кладе се и сваћају. Додуше овога пута било их је, који му се нијесу онако дивпли као прије, него су почели и којешта говорити о њему. Зли људн почели му завидити на толнкоме „нмућу“, па почели нзмишљатн некакве луде и невјероватне ви.јести и пуштатн их у свијет. Говорплн су, како није могуће, да сва добра покупује н све куће озида за саме „газдиннчине“ новце, и како се почео користити Периним капиталом и кредитом. „Обје нов»* куће, гради за Перине новце“, прпчали су „и те новце вади из радње а да Перо и не зна“... Било их је, који су и Г1ерп стали натуцкиватн о томе, али се он, као памјетан човјек, пнје дао ни осолити. „То зли људи хоће да нас заваде и раставе, јер впде да радња добро иђе, па им мука“, казао му је Стојан, а он јевише вјеровао њему, него свеме с-вијету. Он је п даље узимао пара из магазе н трошио, а у тефтере није хтио ни привирнтп. Бно је тврдо увјерен, да Стојан све у реду води. То .је Стојана највише и соколило, ге је радио све жнвље, не обзирућп се на завидљивце. Од ранога .јутра, па до мрклога мрака, опет ннје могао главе дизати од посла, нити часа починути. Робу стару продавао је брзо, а нову непрестано довлачио. Муштерпје и старе и нове стизале су са свих страна. А повци су се гомилали, падали „из неба и из земље“. Много му ј<* времена требало самб њих да пзбројн, наслаже п саспе у мале п велнке кесице. -Једино већим свецима није хтио отварати радње п оиет је ночео редовније похађати цркву. Многн су се чудилн н пнтали: рашта је то? Ипак се никс ннје могао досјетити. Неке су бабе говорнле, како је пуно Богу згријешио, па сад нђе н молн му се за опроштење, док су се три четнрн бакалчића клели, да иде само за то, „не би лп какогод н Бога нреварио*4. Свак је то тумачно на свој начпн, а Стојан је, као за пнад, једнако пшао и још остајао у цркви до краја, код врата, док се сав свијет не разнђе. Он је добро знао, да нн Роса нн.је изостајала од цркве о свпма већнм празницима. Знао је п хтно да је гледа. Старао