Дело

380 Д Е Л 0 Стојан га опет ухватн н сплом посадп на столицу. Ама утишај се, чојече, — дочека. — Ко ти отима кућу? Нцјесам нн ја харамија... Ја хоћу да помогнем ону златну и олјепу ђецу, а ти тако... Кућа је њихова и остаје њихова. Ја то чиннм само због Пере, јер ми је он ортак и паре су његове. Нећу да мн каже: „дао сн толике паре, а нијесн се осигур'о“... Нека ђеца етоје у кући к‘о п до сада, а ово је само једна осигурација и ништа више. Бошко искапи још једну чашу. — А баш ми нећеш гонити ђецу? — запита. — Не д'о Бог! — одврати Стојан брзо. — Велнм ти: то је само због Пере... Ја ћу теби дат' паре, па ћемо начинит' један, што се каже „купопродајни уговор“, у коме ти мени дајеш кућу, а кад вратиш паре... рећемо кроз шест мјесеци... да ти је лијепо вратим... — II нећеш ме преварит’? Стојан се засмија. - Кад би те вар‘о, друкчије би нудио, — рече. — Баш €и ми чудан!... Немам кога другога преварит' него тебе и оне мале анђеле... Е лијепо је то, — рече Бошко и испи нову чашу. •Ја ти све вјерујем и кабулим... Још само да се договорим са Росом... Стојан скочи и ухвати га за раме. — Нипошто! — викну. — Ти зиаш, да сам ја њојзи мрзак, јер сам је до срца увриједио. Она неће ништа од мене примит ... Макар јо.ј и ђецп помого, она неће!... Њојзи ти не говори ништа!... Ако те запита: „оклен ти паре?“ ти јој реци „од газде Радовапа“... Она мене мрзи, а не зна да ја хоћу да вам помогнем и да оперем све, што сам вам згријешио... Ако Бог да, када те дигнем на ноге и кад прође неколико мјесеци, онда ћемо јој казати... Па га узе испод руке и поведе из механе. Одведе га право на дућап „старога јарана“ Јегуље. Ту поручнше и по друге „старе јаране“, по бакала Марка и Крпвошију, као по свједоке. Сви се затворише, да их ко не би видио, и заједнички написаше један велики, дугачак уговор. Потписаше сви. Тада донеооше још вина, донесоше и меса и почеше се господскн частити.