Дело

СТОЈАН МУТИКАША 383 V вријеме, када би требало да су у школи. Чатим истакну, како се ни школа ие држи у реду и како је у њо.ј све пексино и нечисто, као у штали каквој. ГТокров јој се накривио, зидовн понуцали, па, ако је киша, п.вутти у собама као и на двору, а ако је вјетар, звижди кроза њу и пробија као у планпни. Најпошље спомену и цркву, указавши на опа.ј беспримјерни неред у њој, на ону тјеску, грају и шапурење, као да то није црква, него механа каква. — II ко је крнв томе? —запита затим. — Ко је крив?... Крива је наша управа, јадна и жалосна унрава, која све то н<* види, или можебит' неће да види! А највише је крпв онај напуханн газда Радован, опај јарац, што мисли да је најпаметнпјн на свијету, а вамо не зпа више од једпога вола. Чнтаву свијету шћео би да даје савјете, а сам себе не зна пасјетоватн... Он.је крив свеме злу, јер ннје за онога мјеста... Бога ми н пије! — жпво прихвати Јегуља, којнје најбоље познавао Стојана н готово прозирао његову намјеру. II ја би могао ’нако управљати! — впкну .јаче, да бн се још бол>е додворио Стојану. Стојан устаде и ударп се руком у прси. — А мене, браћо, пусто срце боли, кад то гледам, — рече. — Боли ме, јер сам Србин и ришћаннн мимо друге! Оно су нам наши старп начинили и оставили да уредимо, а не да упропашћујемо.... А како се радн, све ће пропасти! II остаћемо ми, к‘о касабалије какве или сељаци, н без школе и без цркве своје... Оцрнићемо себи образ и пред Богом н пред људнма... Бакал Марко поче трљати руке н гурити се. —|Богме хоћемо, — рече. — Немамо, стара му мајка, нн„једног чојека, који би то знао уреднтп. - Било би људп, — упаде Стојан кочоперећи се, — ама само да нам свијет нпје махнит, па да не бнра увцјек онога баксуза... оног Радована... Било би људи, којн бн радилп од срца н поштено, к’о што и нрнлнчн. Имамо ми, па ако нема старнјих, има млађих!... Млађн су бољи, окретннји и паметнији! — II учевнији богме, — додаде Јегуља. — Ја, — настави Стојан не слушајући га. — Ако ’вако остане, паре ие вриједн. Требало би, да се нађе људи, па да отворе очн свијету и да му укажу прстом на ову бруку. То бп требало н вн да раднте! Треба нћп но чаршнјн, прнчатп свакоме, говорнти... Ко нма очп, свак ће внђети, да пмамо право!