Дело

384 Д Е Л 0 — Ама ако збацимо оне старохане, треба да пзмислимо нове општинаре, — дочека бакал Марко забринуто. — Не може се то тако не мислећн... Стојан се поносито испрси. А зар ми немамо мозга да смнслимо? — запита. Пар немамо људи? И колико још има младије' људи, који ће једва дочекати, да буду изабрани. Још ће нам н они помоћи, да збацимо старе. •Јегуља запали цигар и затрепта очима. — А би ли ја једну смио рећи? — запита. — Шта? — Нећеш ли се љутит' на ме? — Нећу, — одговори Стојан. К, ја мислим, — рече Јегуља, пребацујући ногу преко ноге и жмпркајући, — да у нас нико згодније не може замијенит' газду 1’адована к о ти. Ти имаш министарску главу. Кад ти можеш уредит’ и воднт' ваку рађу, још ћеш боље уредит' цркву и школу. Стојан сједе на банак п поче климатати ногама •1а би бпо за тога п уредно бн, ама се ја пећу примит’, отегну. — -Ја, кад бп дош о глед’о би да радим поштено, да поновим и школу п цркву, да све нропјева. Ама то би штетпло мојој трговини, па не могу. II кад би се ја примио тога, свијет би одма рек'о, да сам за то и викнуо на газду Радована... — Ништа се ти не брини за свијет, — викну бакал Марко одушевљено, и скочи. — Ти немој ни викат’ на газду Радована и немо.ј ништа радит’ протпв њега, само ако ћеш се примит’ његова мјеста... Стара му мајка, зар ми немамо уста да вичемо, а Бог нам је дао ноге, да брже летимо по чаришји... Ја ћу пх сам дигнут’ тридесет против 1’адована, само се ти прими... — Не могу, — опет одби Стојан, смјешкајући се. —Ја би радио н добро и поштено, ама ће ми штетит' послу... Јегуља опази, да Стојан отеже тек адета ради, како онн не би помислили, е је једва дочекао да сједне на газда Радованову столицу. С тога се и намргоди и стаде пред Стојана. Кад би свак тако говорио, онда се не би нико прпмпо, викну. — Свак има свога посла п свакоме ће штетнт'... Тако ће газда 1’адован остати во вјеки вјеков. — II ја тако велим, — дочека Марко. Стојан се као у чуду нрекрсти.