Дело

IIНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 387 немаш више за што да себојиш Русије..потписао је у Тилситу са монархом те псте Русије уговор о савезу којим су деЈшли Турску међу собом; а годину дана доцније, при састанку у Ерфурту, они су притврдили свој савез. Али и овом приликом догађаји, који су се за то време десили у Европи, нису дали савезницима времена да изврше њихов план, те је Турска, у пркос неминовпе опасности, која јој је претила, остала и даље мирна. Било јој је дакле суђено да је њени сопствени поданици пробуде из тога сна и да ,је за навек дискредитују код Европе. Оно што се дешавало пред самнм прагом турске државе, и ако није било у стању да покрене инертну Турску, оно је било од утицаја по хришћане, њене поданике. Све што се збивало за време трзавица између Наполеона и савезника, Хришћанп, нортини поданици, пратили су будним оком. Грмљавина топова и мнрис барута њима су некако несвесно били улили јаку наду на ослобођење, и сви су држали да је то време већ тако бли<жо, тек што није куцнуо час. На нашу велику радост, народ, који је понајвише био задахнут идејом за слободу, био је тај који је, у пркос четворостолетнога ропства чувао живе успомене на своју прошлост. Српски народ, коме су турски зулуми, од 1389. године, од пада његова царства на Косову, били догрдили, претрпео је био толпко невоЈва да му је стање било несносно. Он и ако ннје нмао ништа од онога што му је било потребно за одважан корак, уздајући се у Бога ну се, развио је смело, 1804. године, крсташ барјак, символ слободе. Хајдуци, крвнп ненријатељи полумесеца, и сељаци са свих страна, хитали су весело да се ставе под команду народног јунака, свог „врховнога вожда** Карађорђа. Охрабрени усиехом својим нротив паша одметннка онн се ускоро отворено побуннше против царства, тражећп с оружјем у руци извесна права. Потномогнути ратом којп је онда постојао нзмеђу Турске п Русије, онп су успелн у неколико прилика да победе царску војску п да оснују неку врсту автономне државе са својнм шефом на челу. Турска, да бн пмала одрешене руке протпв Русије, обећала нм је извесне повластице, под погодбом да се умире. Алн побуњеннци, пошто ннсу веровалн у искреност њенпх обећања, одбише јој предлог, одговарајући: да ће примитн само оно што оба цара односно њих буду уговорили. Тнм је у неку руку изишло као да онн раде заједно с Руспјом, која је у њима гледала савезнике своје.